Многи људи се труде да поштују правила здравог сна – лијежу на вријеме, избегавају телефоне и одвајају довољно сати за одмор. Ипак, упркос томе, велики број њих се ујутру буди уморно и без енергије. Ово искуство није ријеткост, а научници кажу да је стални умор један од најчешћих проблема са којим се људи сусрећу.
Према мета-анализи из 2023. године, која је обухватила 91 студију са три континента, свака пета особа на свијету искусила је дуготрајан умор који може трајати и до шест мјесеци, чак и ако нема никакво хронично обољење. Слична истраживања показују да велики број људи током седмице редовно осјећа поспаност или недостатак енергије.
Стручњаци наглашавају да умор није исто што и поспаност. Поспаност је потреба за сном, док је умор много сложенији осјећај који може укључивати физичку исцрпљеност, менталну маглу и емоционалну раздражљивост. Због тога га је често тешко дефинисати и објаснити.
Поред физичког умора који се јавља након напорне активности, постоји и когнитивни и емоционални замор. Када смо уморни, теже се концентришемо, спорије доносимо одлуке и можемо бити осјетљивији у комуникацији са другим људима.
Иако се често наглашава важност количине сна, научници истичу да је квалитет сна једнако важан, ако не и важнији. Иако одраслима углавном треба између седам и девет сати сна, тај сан мора бити непрекинут и усклађен са природним биолошким ритмом организма.
Током сна мозак пролази кроз процес „чишћења“, када се уклањају штетне материје које се током дана накупљају у нервном систему. Ако је сан прекидан или неквалитетан, овај процес не функционише како треба, што може довести до осјећаја умора и смањене концентрације.
Разлози за хронични умор могу бити бројни. Понекад су у питању медицински проблеми попут поремећаја штитне жлијезде, недостатка витамина или хормоналних дисбаланса. Недостатак витамина Б12, витамина Д, гвожђа или магнезијума такође може довести до пада енергије.
Међутим, у већини случајева узрок није болест већ комбинација животних навика. Стрес је један од најчешћих фактора који ремети квалитет сна. Када је организам под стресом, лучи се хормон кортизол који подиже температуру тијела и убрзава рад срца, што отежава опуштање и дубок сан.
Проблеми са дисањем током сна, као што су хркање или апнеја, такође могу нарушити квалитет одмора. Иако особа може провести довољно времена у кревету, честе паузе у дисању ремете природне фазе сна и спречавају потпуно опорављање организма.
На умор утичу и свакодневне навике. Кофеин и алкохол могу значајно нарушити квалитет сна, чак и ако се конзумирају неколико сати прије одласка у кревет. Дехидрација, лоша исхрана и недостатак физичке активности такође могу допринијети сталном осјећају исцрпљености.
Стручњаци зато савјетују да се енергија побољша комбинацијом више фактора: уравнотеженом исхраном, редовном физичком активношћу, добром хигијеном сна, смањењем стреса и довољним уносом течности.
Иако многи мисле да је умор једноставан проблем који се рјешава дужим спавањем, научници истичу да је он сложен феномен на који утиче читав низ физичких и психолошких фактора. Због тога је понекад потребно пажљиво анализирати навике и начин живота како би се пронашао прави узрок и повратила енергија током дана.
Шта Ви мислите о овоме?