Свијет на ивици великог сукоба: Ко је на чијој страни у растућим тензијама

Ескалација на Блиском истоку: Иран узвраћа ракетама, савезници заузимају стране.

Сукоб на Блиском истоку додатно се заоштрава након што је Иран покренуо масовне ракетне нападе на Израел, али и на америчке базе широм региона, док се савезници обе стране све јасније позиционирају.

Техеран се у великој мјери ослања на такозвану „Осoвину отпора“, мрежу паравојних формација које годинама подржава. Међу њима су либански Хезболах, који са територије Либана испаљује ракете према сјеверу Израела, затим јеменски Хути, као и Хамас у Појасу Газе који, према оцјенама аналитичара, дјелује као један од главних инструмената притиска на Израел и његове савезнике.

У ову мрежу укључене су и снаге Народне мобилизације у Ираку (ПМФ), које се доводе у везу са нападима на америчке војне базе у тој земљи.

Иако се Русија и Кина сматрају блиским партнерима Техерана, ове државе се за сада углавном задржавају на дипломатским реакцијама и вербалним осудама, без директног војног укључивања у сукоб.

С друге стране, богате заливске монархије све отвореније стају уз Сједињене Америчке Државе. Након што је Иран извео ракетне ударе на циљеве у региону, Уједињени Арапски Емирати, Катар, Кувајт и Бахреин активирали су системе противваздушне одбране и осудили нападе, истичући да је ријеч о кршењу њиховог суверенитета.

Саудијска Арабија и Јордан такође су осудили иранске нападе и изразили подршку земљама које су се нашле на удару, док су западни савезници – Велика Британија, Француска и Њемачка – у заједничком саопштењу најавили могућност укључивања у широку међународну коалицију усмјерену на уништавање иранских залиха ракета и дронова.

Додатну геополитичку тежину сукобу даје и промјена политичке оријентације у Сирији. Након свргавања Башара ал Асада, нови сиријски предсједник Ахмед ал Шара посјетио је Вашингтон и разговарао са америчким предсједником Доналдом Трампом, што аналитичари тумаче као могући заокрет Дамаска ка америчкој политици у региону.