Rafinerija brod.jpeg

Рафинерија Брод на корак од милијарду КМ губитка, производња и даље стоји.

Рафинерија нафте у Броду суочава се са све тежом финансијском ситуацијом, јер је акумулирани губитак компаније достигао 963 милиона КМ, док се број запослених из године у годину смањује.

Када је прије двије деценије рафинерија продата руским партнерима, тадашњи предсједник Владе Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је то „најбоље могуће рјешење“, уз најаве да ће постројења достићи производњу од 4,2 милиона тона нафте годишње.

Међутим, производња никада није достигла планиране капацитете, а финансијски извјештаји показују да је компанија годинама пословала са губицима.

Према подацима за 2025. годину, рафинерија је остварила приход од око 65 милиона КМ, док су расходи премашили 143 милиона марака. Са новим минусом, укупан акумулирани губитак приближио се износу од једне милијарде КМ.

Финансијске проблеме додатно је продубио пожар који је избио у рафинерији 2018. године, а чије околности никада нису у потпуности разјашњене.

Иако је министар енергетике Републике Српске Петар Ђокић 2019. године у Народној скупштини навео да руски партнери остају и да ће ускоро почети ремонт постројења, пет година касније производња није обновљена.

Истовремено, број запослених у рафинерији континуирано опада. Док је 2018. године у овом предузећу радило 920 радника, 2024. године број је пао на 649, а данас их је 533. Само током прошле године компанију је напустило 116 радника.

Посланица ПДП-а у Парламентарној скупштини БиХ Мира Пекић навела је да је уговор о продаји рафинерије од почетка био недоступан јавности и поставила питање да ли је њиме предвиђена могућност престанка производње након двадесет година.

С друге стране, предсједник Владе Републике Српске Саво Минић изјавио је да нема шта да коментарише у вези са овом темом, док из управе рафинерије на упите о будућности компаније углавном упућују на информације објављене на интернет страници Бањалучке берзе.

У јавности се спомињу могући пројекти изградње гасне електране и постројења за рециклажу пластике на простору рафинерије, али економиста Миленко Станић оцјењује да су такве инвестиције тренутно далеко од реализације.

Према његовим процјенама, за такве пројекте било би потребно између 150 и 300 милиона евра, а извор финансирања за сада није познат.

Он сматра да ће у наредних неколико година рафинерија вјероватно наставити да функционише углавном као складишни простор, док би озбиљнија индустријска производња могла остати на чекању.