Rast cijena 1.jpeg

Свијет би поново могао осјетити раст цијена хране: ФАО упозорава на нови тренд.

Свјетске цијене хране поново су порасле у фебруару, чиме је прекинут петомјесечни тренд пада, саопштила је Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО).

Према најновијем извјештају ФАО-а, индекс цијена хране у фебруару је у просјеку износио 125,3 бода, што је за 0,9 одсто више у односу на јануар. Ипак, овај показатељ је и даље приближно један одсто нижи у поређењу са истим периодом прошле године.

Повећање цијена највише је узроковано растом цијена житарица, прије свега пшенице, као и поскупљењем биљних уља и појединих врста меса. Овај раст надмашио је пад цијена млијечних производа и шећера.

ФАО наводи да су цијене пшенице порасле због неповољних временских услова у појединим дијеловима Европе и Сједињених Америчких Држава, али и због поремећаја у логистици у Русији и црноморском региону, који представља једно од кључних извозних подручја житарица за европско тржиште, укључујући и југоисточну Европу.

Истовремено су међународне цијене крупних житарица, попут кукуруза, јечма и сирка, благо повећане, док је индекс цијена риже порастао за 0,4 одсто, што се доводи у везу са стабилном глобалном потражњом за сортама басмати и јапоника.

Значајан раст забиљежен је и код биљних уља, чији је индекс повећан за 3,3 одсто и достигао највиши ниво од јуна 2022. године.

Раст цијена забиљежен је и на тржишту меса, гдје је индекс повећан за 0,8 одсто. Највећи раст цијена забиљежен је код говеђег и овчијег меса због снажне међународне потражње, док су цијене свињског и пилећег меса имале блажи раст.

С друге стране, цијене млијечних производа смањене су за 1,2 одсто, углавном због пада цијена сира. Још већи пад забиљежен је код шећера, чији је индекс у фебруару мањи за 4,1 одсто у односу на јануар, а чак 27,3 одсто у поређењу са истим мјесецом прошле године.

ФАО у извјештају процјењује да би глобална производња пшенице у 2026. години могла бити мања за око три одсто и износити приближно 810 милиона тона. Разлог за то је мање интересовање пољопривредника за сјетву у неким од највећих производних региона, укључујући Европску унију, Русију и Сједињене Америчке Државе.

Ипак, повољни изгледи за производњу пшенице и даље постоје у појединим великим пољопривредним земљама као што су Индија, Пакистан и Кина.

Према процјенама ФАО-а, глобална производња житарица у 2025. години могла би достићи рекордних 3,029 милијарди тона, док се очекује да ће свјетска потрошња у сезони 2025/26 износити око 2,943 милијарде тона.

Истовремено се процјењује да би глобалне залихе житарица могле порасти на 940,5 милиона тона, уз однос залиха и потрошње од 31,9 одсто.

ФАО такође упозорава да би евентуална ескалација сукоба на Блиском истоку могла додатно утицати на глобално тржиште хране, јер би раст цијена енергената и ђубрива могао повећати трошкове производње и транспорта, што би се на крају могло одразити и на цијене хране широм свијета.

Тагови: цијене хране, ФАО, свјетско тржиште