Тајне изборног система: Ко заправо контролише изворни код?

Нове изборне технологије прате бројне нејасноће уочи наредних избора.

Иако се увођење нових технологија у изборни процес представља као извјесно, бројна питања у вези са њиховом примјеном и даље су без конкретних одговора, а кључне недоумице односе се на техничке, правне и безбједносне аспекте система.

Међу отвореним питањима су како ће изгледати гласачки листићи са стотинама кандидата, да ли је електронско бројање могуће без измјена Изборног закона БиХ, ко и под којим условима може тражити поновно бројање, на који начин ће се утврђивати важећи и неважећи листићи, те ко контролише изворни код система и његову безбједност.

Примјера ради, гласачки листић за Скупштину Кантона Сарајево са неколико стотина имена тешко је обрадити класичним скенерима. Уређај прилагођен садашњем формату морао би бити знатно већих димензија, или би листић формата А4 морао бити дужине и до једног метра.

„Доведени смо пред зид. Интервенцијом у Изборни закон ми бисмо имали могућност да тај листић сведемо на разуман формат. Без тога, имали бисмо дугачке листиће и вјероватно проблем у провођењу избора на изборни дан уз помоћ оптичких скенера“, рекао је раније на сједници ЦИК-а Жељко Бакалар, члан ЦИК-а.

Постојећим Изборним законом прописано је да се гласови броје ручно, а одредбе о електронском бројању не постоје. Због тога је ЦИК још у октобру прошле године Парламентарној скупштини БиХ упутио приједлог измјена закона, али та иницијатива није разматрана.

У предложеним измјенама наведено је да након затварања бирачког мјеста оператер, под надзором предсједника бирачког одбора, штампа у три примјерка завршне извјештаје о процесу скенирања и аутоматског бројања. Извјештаји би садржавали укупан број искоришћених листића, број неважећих и важећих листића, као и број гласова по политичком субјекту и кандидату на свим нивоима власти.

ЦИК је указао и на то да важећи закон не дефинише ко и када може затражити поновно бројање у случају електронске обраде гласова.

Додатна питања односе се на утврђивање ваљаности листића. Закон јасно прописује када је листић неважећи, али у пракси скенери не препознају све ситуације.

„Закон каже, рецимо, да је неважећи гласачки листић онај који је потписан, пошаран или нешто слично, али скенер то не препознаје. Дакле, ставите x испред неког имена и онда ишарате гласачки листић, нешто на њему нацртате и скенер га обради као валидан“, изјавио је раније за „Независне новине“ Жељко Шкондрић, предсједник Градске изборне комисије у Приједору.

Посебан изазов представља и изворни код система који контролише комплетан изборни процес. Уколико је код у власништву компанија које учествују на тендеру, поставља се питање безбједности, док незваничне информације указују да ЦИК нема довољно кадровских и техничких капацитета да самостално управља и развија тај систем.

О увођењу нових технологија говори се већ годинама. Високи представник Кристијан Шмит наметнуо је измјене Изборног закона БиХ којима је омогућено увођење нових технологија, а каснијом одлуком обезбијеђено је 112,5 милиона КМ за ту намјену, након чега је ЦИК расписао тендер.

Тендер је расписан прошле године, понуде су отворене 2. фебруара, али најповољнији понуђач још није изабран. Из ЦИК-а је саопштено да комисија прегледа пристигле понуде, након чега ће бити донесена одлука. Према незваничним информацијама, након избора понуђача могу се очекивати жалбе, због чега се све чешће доводи у питање могућност да избори 2026. године буду одржани уз примјену нових технологија.

На тендер су пристигле четири понуде. Компанија „Провис“ из Бијељине понудила је извођење посла за 104.110.500 КМ плус ПДВ, са роком испоруке од 180 дана и продуженом гаранцијом од пет година. Група понуђача предвођена компанијом „Планет Софт“ из Бањалуке доставила је понуду у износу од 57.707.261 КМ, са роком испоруке од 90 дана и гаранцијом од пет година. „Артко груп“ из Сарајева понудила је цијену од 79.791.281 КМ без ПДВ-а, уз рок испоруке од 170 дана и гаранцију од пет година. Компанија „Смартматик“ из Сарајева доставила је понуду од 82,8 милиона КМ без ПДВ-а, са роком испоруке од 139 дана, уз попуст од 8,2 милиона КМ, чиме укупна цијена износи 74,5 милиона КМ.