srednjovjekovni grad micevac trebinje+.jpg

У току су конзерваторски радови на средњовјековној тврђави Мичевац код Требиња, саопштено је из Музеја Херцеговине.

Из Музеја Херцеговине су истакли да радови обухватају чишћење и санацију зидова, уклањање растиња, као и мјере заштите и стабилизације најугроженијих дијелова тврђаве.

"Циљ је очување аутентичности и продужење вијека овог значајног споменика, како би Мичевац остао препознатљиво мјесто историје и идентитета нашег града, али и шире регије", навели су из Музеја.

Конзерваторски радови се реализују у оквиру пројекта „InclUSivE HERITAGE – Sustainable Cultural Tourism in Hinterlands“, уз подршку Европске уније кроз Програм прекограничне сарадње Босна и Херцеговина – Црна Гора, у сарадњи са Полимским музејом из Берана.

Стари град Мичевац је смјештен на око два километра узводно од Требиња, на десној обали ријеке Требишњице. Не зна се тачно када је подигнут, али се први пут спомиње 40-их година XI вијека. Према предању, град је подигао војвода Мичета, по коме је и добио име. Мичевац је и данас прилично сачуван, а некада је то био утврђен град правоугаоног облика, с главним кулама које су окренуте Требишњици

Постојећи остаци зидова, бедема и грађевина на површини од 1.300 метара квадратних – извјесно је, потичу из средњег вијека, из времена Павловића, мада се претпоставља да континуитет насеља на овом подручју постоји још од антике, па и праисторије. О томе свједоче и налази археолога Ђорђа Одавића, који је средином 80-тих година радио на ископавању и конзервирању остатака старог града.

Зидови око града дебели су више од метар, а негдје и два. Са сјевера је град био заштићен са пет кула које су имале подземља слична чатрњама. Не зна се зашто су служила та подземља, као спремишта за воду или као тамнице. Дуго се вјеровало да у њима има блага. Двије чатрње су чак и откопане, али благо није пронађено.

Према легенди, у Требиње је дошао неки Далматинац и тврдио да је у Мичевцу закопан новац. Одмах су стигли и мјештани околних насеља Горица и Мост. Копало се највише ноћу због наредбе требињског паше да се ту населе мјештани села Корјенићи, које је запаљено, и да заузму необрађену земљу.

"С југа су биле истурене камене утврде, одакле су пуцали топови, а и на главном улазу у град, докле је водио пут преко моста. Најбоље је сачувана кула изнад главне капије, а како је и највећа, постоји вјеровање да је ту био стан Војводе Мичете. Мичевац је дуго био у рукама племићке браће Павловића и Херцега Стефана па га зато народ зове и Херцегов град – испричао је својевремено магистар археологије Ђорђе Одавић.

Мичевац је био и мета свих освајача. Према историјским подацима, султан Мехмед II тражио је 1462. године од Херцег Стјепана да му, поред осталих градова, уступи и Мичевац. Под турску власт пао је када и Требиње.

Овај средњовјековни град се од 2003. године налази на листи националних споменика Републике Српске и БиХ.