Njemacka radnici.jpeg

Пад запослености у њемачкој индустрији, највише отпуштања у ауто-сектору.

БЕРЛИН – Број запослених у њемачкој индустрији смањен је прошле године за 2,3 одсто, на око 5,38 милиона радника, показује анализа савјетодавне компаније EY заснована на подацима статистичког завода, која обухвата фирме са најмање 50 запослених.

Према објављеним подацима, пад је двоструко већи него 2024. године, а највише радних мјеста угашено је у аутомобилској индустрији, око 50.000. У хемијском и фармацеутском сектору број радних мјеста смањен је за приближно 2.000. Генерални директор EY-а Јан Брорхилкер оцијенио је да се „њемачка индустрија налази у дубокој кризи“.

Он је навео да је приход индустрије од 2023. године смањен за готово пет одсто, те упозорио да само снажан економски опоравак може зауставити даљи губитак радних мјеста. У 2025. години приход је пао за 1,1 одсто, док је четврти квартал наставио негативан тренд који траје већ двије и по године. Пад су забиљежили аутомобилски, текстилни и сектор производње папира, док су раст остварили метални и електротехнички сектор.

Од претпандемијске 2019. године број запослених у индустрији смањен је за око 266.000, односно око пет одсто. Само аутомобилски сектор изгубио је у том периоду 111.000 радних мјеста, што представља пад од 13 одсто. Истовремено, број запослених у текстилној и металној индустрији смањен је за 16, односно 13 одсто, док су хемијски, фармацеутски и електротехнички сектор забиљежили благ раст запослености.

Према оцјенама стручњака, индустрија ће наставити са смањењем броја радних мјеста и током 2026. године због слабих наруџби и појачане конкуренције. Брорхилкер је упозорио и на раст броја стечајева, посебно међу добављачима аутомобилске индустрије, те истакао да произвођачи све више селе производњу, истраживање и развој у иностранство.

Економисти очекују да ће њемачка привреда ове године забиљежити раст од око један одсто након вишегодишње стагнације, али се потпуни опоравак индустрије очекује тек 2027. године, када би се у већој мјери требао осјетити утицај државних инвестиција у војску и инфраструктуру.