Luzcki srbi.jpeg

Путопис о Лужичким Србима: Западнословенски народ који и данас живи у Њемачкој

БАЊАЛУКА – Лужички Срби, познати и као Сјеверни Срби, представљају стари западнословенски народ који данас живи на сјевероистоку Њемачке, углавном у покрајинама Саксонији и Бранденбургу. О њиховој историји, поријеклу и културном насљеђу пише Иван Андрејић у свом најновијем путопису, у којем представља овај дио Европе и мјеста која привлаче пажњу туриста и истраживача.

Област у којој живе Лужички Срби од касне антике позната је као Лужица, односно Sorbenland или „земља Срба“. Некада бројан савез словенских племена на подручју данашње Њемачке, овај народ данас броји нешто више од 105.000 припадника. Упркос томе, наводи се да више од 90 одсто географских назива ријека, градова и језера у Саксонији, Бранденбургу, Померанији и другим дијеловима сјевера и истока Њемачке има словенско поријекло.

Поријекло Лужичких Срба и даље представља предмет научних расправа. Према једној теорији, Срби су се у касној антици доселили из заједничке постојбине између данашње Русије и Украјине, док друга теорија тврди да су одувијек живјели на тим просторима и да је управо та област њихова праотаџбина. Ову тезу, између осталог, повезују са дјелом византијског цара Константина Порфирогенита „О управљању државом“, у којем се помиње поријекло балканских Срба.

Ову легенду потврђује и Порфирогенит, који сматра да су балкански Срби потомци једног од синова кнеза Дервана. Забиљежио је да се народ населио на просторима Неретве, Захумља, Требиња, али посебно у Зетској долини и данашњим црногорским Брдима, те да су Лужички Срби, према тој теорији, поставили темеље будуће српске државе.

У историјским изворима наводи се да је савез Венда, односно Срба и других словенских народа, некада владао овим подручјем и имао више утврђених градова, укључујући Старград и Либек, као и некадашњу луку Винету на Балтичком мору, од које данас нема трагова. Међу Лужичким Србима очувана је и легенда о подјели синова кнеза Дервана, према којој је један дио народа остао на сјеверу Европе, док се други преселио на југ.

Међу познатим личностима лужичког поријекла помиње се српски генерал из Првог свјетског рата Павле Јуришић Штурм, а поједини историчари истичу и да је руска царица Катарина Велика рођена у области која се доводи у везу са Лужичким Србима.

Данас ова област има бројне културно-историјске споменике и туристичке дестинације. Међу њима се издваја Баутцен, односно некадашњи Будушин, који се сматра пријестоницом Лужице и полазном тачком за обилазак околних мјеста. Наводи се да овај дио Њемачке није масовно туристички посјећен, те да су трошкови боравка и исхране знатно нижи у односу на друге њемачке регије.