У Требињу су се у јавности појавиле информације о могућим проблемима у раду Службе хитне помоћи, након што су грађани изразили забринутост због одласка појединих љекара и чињенице да ова служба тренутно нема руководиоца. Ипак, из Дома здравља поручују да служба функционише редовно и да грађани неће бити ускраћени за здравствену заштиту.
Досадашњи шеф Службе хитне помоћи доктор Марко Паовица потврдио је да је поднио оставку из личних разлога, али да наставља радити у Требињу као љекар.
– Посао је потпуно организован као и раније. Имамо четири екипе које раде 24 часа дневно, а сваку чине љекар, два техничара и возач. Покривамо цијелу територију Требиња и једна екипа је увијек на располагању – рекао је Паовица.
Према доступним информацијама, Служба хитне помоћи је донедавно имала пет љекара, али је једна докторица прешла на рад у Болницу Требиње. Одлазак медицинског кадра није нов проблем, а поједини здравствени радници већ годинама раде у иностранству.
Доктор Саша Борјан, који већ шест година ради у дубровачкој Хитној помоћи, каже да су разлози одласка углавном ниски приходи и лоши услови рада.
– Слаба примања љекара и медицинских техничара, али и недостатак опреме, лијекова и основних средстава за рад представљају кључне разлоге одласка кадра – рекао је Борјан, додајући да би једно од рјешења могло бити формирање Завода хитне помоћи Републике Српске.
Из требињског Дома здравља, међутим, тврде да је стање стабилно и да се ради на додатном јачању службе.
– У фази смо формирања и петог тима уз подршку локалне заједнице. До сада се није десило да било који грађанин није добио прву помоћ нити ће бити ускраћен за здравствене услуге – поручио је в.д. директора Дома здравља Требиње Недјељко Чомора.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић свјестан је проблема са платама здравствених радника, али истиче да локална заједница помаже у складу са могућностима.
– Ако све сведемо само на материјално питање, поставља се питање куда то води. Ту смо да помогнемо колико можемо и спремни смо на разговор – рекао је Ћурић.
Додатни изазов представља и Правилник Фонда здравственог осигурања Републике Српске, према којем је предвиђено да један тим хитне помоћи покрива 10.000 становника. Иако Требиње има мање од 30.000 становника, специфичност града огледа се у великој територији и разуђеним руралним подручјима, што додатно оптерећује постојеће капацитете.
Док надлежни тврде да систем функционише стабилно, дио јавности и здравствених радника упозорава да је дугорочно рјешавање проблема кадра, опреме и организације кључно за квалитетно функционисање хитне медицинске помоћи у најјужнијем граду Републике Српске.
Шта Ви мислите о овоме?