Tri jerarha .jpeg

Данас православни вјерници прослављају Света три јерарха – Светог Василија Великог, Светог Григорија Богослова и Светог Јована Златоустог, чија су теолошка учења снажно обиљежила византијску Цркву.

Три васељенска учитеља, који су својим умом, образовањем и начином проповиједања хришћанства превазишли своје савременике, били су предмет великих богословских расправа у народу. Спорови су окончани 1084. године, у вријеме цара Алексија Комнина, када је установљен заједнички празник у њихову част.

У јавним расправама једни су уздизали Василија због чистоте и храбрости, други Григорија због недостижне висине у богословљу, а трећи Златоустог због изузетне рјечитости и јасноће у проповиједању хришћанске вјере. Њихове присталице називале су се Василијани, Григоријани и Јованити.

Према предању, спор је ријешен када су се светитељи јавили у сну епископу Јовану, прво појединачно, а потом заједно, поручивши да су „једно у Богу“ и да међу њима нема противрјечности. Савјетовали су му да им напише заједничку службу и одреди заједнички празник.

Света три јерарха славе се 12. фебруара по Грегоријанском, односно 30. јануара по Јулијанском календару. У православним храмовима служе се литургије у славу светитеља који су заузели високо мјесто у историји хришћанске Цркве.

Свети Василије Велики прославља се као велики богослов, философ и писац литургије која се служи више пута током године. Свети Григорије Богослов познат је по утврђивању православља у Цариграду, док је Свети Јован Златоусти остао упамћен као изузетан бесједник и тумач Светог писма.

У српском народу овај празник има посебно поштовање, а од давнина се сматра и еснафском славом занатлија.

Према народном вјеровању, по вјетру који дува на дан Света три јерарха може се наслутити каква ће бити година. Ако дува јужни вјетар, година ће бити родна и богата. Сјеверни вјетар наговјештава хладну и тешку годину, источни доноси несташице, док западни обећава изобиље рибе и млијека. Уколико вјетра нема, вјерује се да нас очекује мирна и плодна година