Просјечне нето плате у Републици Српској током 2025. године показују изражене разлике међу општинама и градовима, а подаци Завода за статистику Републике Српске указују да је највиши платни ниво забиљежен у свега неколико локалних заједница.
Према званичним статистичким подацима, само три општине – Станари, Угљевик и Источна Илиџа – налазе се у највишем платном разреду, са просјечном нето платом изнад 1.750 КМ. Насупрот томе, најнижа примања евидентирана су у Теслићу, Котор Варошу, Рогатици и Купресу.
Подаци Завода за статистику показују да је раст плата углавном концентрисан у неколико енергетских и административних центара, док већина осталих општина биљежи знатно нижи ниво примања. Стручњаци указују да просјечна плата често више одражава структуру запослености него укупан економски развој поједине локалне заједнице.
Висина плата у општинама Станари и Угљевик директно је повезана са енергетским сектором, као и са релативно малим бројем запослених, што значајно утиче на висину платног просјека. Када је ријеч о Источној Илиџи, на ниво примања утиче и свакодневна економска и радна повезаност са Кантоноm Сарајево у Федерацији БиХ.
У наредну платну групу, са просјечним нето платама од 1.601 до 1.750 КМ, сврстани су Бањалука, Гацко, Фоча, Сребреница и Источни Дрвар. Ријеч је о комбинацији већих административних центара и мањих општина са специфичном структуром запослености.
Посебно се издваја Источни Дрвар, који, иако демографски веома мала општина, има просјечну нето плату упоредиву са највећим градовима у Републици Српској, што је углавном посљедица малог броја запослених, претежно у шумарском сектору.
Највећи број општина и градова у Републици Српској налази се у распону просјечних нето плата од 1.300 до 1.600 КМ. У овој групи су, између осталих, Зворник, Козарска Дубица, Добој, Град Источно Сарајево, Требиње, Невесиње и Шамац, са просјеком већим од 1.451 КМ.
У платној групи од 1.301 до 1.450 КМ налазе се Бијељина, Приједор, Градишка, Нови Град, Лакташи, Прњавор, Дервента, Брод, Модрича, Лопаре и Билећа, што указује да значајан број локалних заједница остаје испод републичког просјека.
Најниже плате, испод 1.300 КМ, забиљежене су у Теслићу, Котор Варошу, Рогатици и Купресу. Док су ниска примања у Рогатици и Купресу дјелимично очекивана због слабије развијене привреде и демографског пада, подаци за Теслић и Котор Варош указују на то да већи број запослених не мора нужно значити и боље плаћена радна мјеста, посебно у секторима са ниским зарадама.
Шта Ви мислите о овоме?