Recepti .jpeg

Хумани папилома вирус (ХПВ) деценијама се у јавности углавном повезује са здрављем жена и раком грлића материце.

Захваљујући скринингу и вакцинацији, та веза постала је један од најпознатијих јавноздравствених сигнала. Међутим, тај фокус има и своју цијену, јер се ХПВ и даље доживљава као „женски проблем“, док се посљедице инфекције код мушкараца често занемарују или своде само на њихову улогу преносиоца вируса.

Све више научних доказа указује да је такав приступ непотпун и да ХПВ може имати директан утицај и на мушко репродуктивно здравље. Ријеч је о најчешћој вирусној полно преносивој инфекцији на свијету – процјењује се да ће током живота заражено бити више од 90 одсто сексуално активних мушкараца и око 80 одсто жена. Већина инфекција пролази без симптома и спонтано се повлачи, често без знања заражене особе, а управо та „тишина“ доприноси ширењу вируса и потцењивању дугорочних посљедица.

Поред гениталних брадавица и карцинома повезаних са високоризичним типовима ХПВ-а, као што су рак пениса, ануса и усне дупље, све више пажње посљедњих година привлачи могућа улога вируса у мушкој неплодности. Неплодност без јасног узрока постаје све већи проблем: око 15 одсто парова има потешкоће са зачећем, а узрок се у приближно половини случајева налази на страни мушкарца. Посебно забрињава што се код великог броја случајева смањења квалитета сперматозоида не може јасно утврдити узрок.

Научна истраживања показала су да ХПВ може бити присутан у сперми и везивати се за површину сперматозоида. Иако основни параметри спермограма често остају уредни, вирус може утицати на суптилне, али биолошки важне процесе кључне за оплодњу.

Једна опсежна студија објављена 2024. године у часопису Frontiers in Cellular and Infection Microbiology анализирала је узорке сперме више од 200 мушкараца. Код оних заражених високоризичним типовима ХПВ-а, посебно ХПВ-16, уочен је већи број мртвих сперматозоида и изражени оксидативни стрес – механизам који може оштетити ДНК сперматозоида и смањити шансе за успјешну оплодњу.

Такође је забележено да су нивои упалних маркера у сперми заражених мушкараца нижи, што указује да вирус може дјеловати „тихо“, без класичних знакова инфекције, али уз ћелијска оштећења која рутинска дијагностика не открива. Постоје истраживања која повезују присуство ХПВ-а у сперми и са већим ризиком од раних спонтаних побачаја, вероватно због утицаја вируса на рани развој ембриона.

У том контексту ХПВ вакцина добија ново значење. Иако не лијечи постојећу инфекцију, постоје индиције да вакцинација може помоћи имунолошком систему у бржем уклањању вируса. Код вакцинисаних мушкараца забележена је боља покретљивост сперматозоида и већа вероватноћа успјешног зачећа.