Објављивањем јавног огласа за споразумно прибављање некретнина, који је расписало Јавно предузеће Аутоцесте ФБиХ, практично је покренут процес откупа земљишта за изградњу Јадранско-јонског аутопута у Босни и Херцеговини, пројекта о којем се говори деценијама, али који тек сада показује конкретне помаке са мртве тачке.
Оглас се односи на дионицу Почитељ–Столац, дужине око 23,5 километара, која је тренутно најспремнија за почетак градње, јер се на њој најдаље одмакло у припреми пројектне и техничке документације. Управо због тога ова дионица би требало да буде прва у изградњи, док се остали дијелови Јадранско-јонског аутопута налазе у раним фазама припреме. Ријеч је о дијелу трасе на којем се будући аутопут одваја од Коридора 5Ц, чиме се отвара правац ка источној Херцеговини.
Посебну пажњу изазвала је информација да је за овај пројекат заинтересована америчка грађевинска компанија „Бехтел“, један од највећих инфраструктурних извођача у свијету. Иако је важно нагласити да припреме за Јадранско-јонски аутопут трају годинама и да нису искључиво везане за актуелни интерес америчке компаније, очигледно је да се њеним укључивањем процеси убрзавају, бар када је ријеч о првој дионици. Додатну симболику даје и чињеница да се ова тема поново актуелизује у вријеме појачаног ангажмана Сједињених Америчких Држава у БиХ, када власти оба ентитета настоје да ојачају односе са администрацијом Доналда Трампа.
Укупна дужина Јадранско-јонског аутопута кроз Босну и Херцеговину износи 103 километра, што у оквиру великих регионалних инфраструктурних пројеката не представља нарочито захтјевну километражу. Траса почиње на чвору Почитељ на Коридору 5Ц, а завршава се у селу Аранђелово код Требиња. Управо због тога често се поставља питање зашто се на овом пројекту годинама није значајније напредовало, док су у другим дијеловима БиХ и Републике Српске грађене дужe и сложенијe дионицe аутопутева.
Један од разлога лежи у чињеници да је кроз источну Херцеговину разматрано више варијанти трасе, без јасне политичке и стратешке одлуке. Као најчешће помињане опције наводиле су се трасе кроз Попово поље, али и сјеверно од планине Бјеласице, преко подручја општина Љубиње и Требиње. Тим правцем је некада водио и стари пут Љубиње–Требиње, прије изградње данашње саобраћајнице кроз Попово поље. Тај пут био је дуг око 43 километра, док садашња траса износи око 60 километара, односно 17 километара више.
Поред тога, постоје и варијанте које предвиђају пролазак аутопута преко Берковића и подручја Љубомира, затим ка селу Јасен и даље до Аранђелова, гдје је сусједна Црна Гора, у мјесту Нудо, већ дефинисала спојну тачку будућег аутопута. Ријеч је о међународној саобраћајници која би требало да повеже Трст и грчку Игуменицу, идеји старој скоро пола вијека, која тек сада добија реалне контуре.
Значај Јадранско-јонског аутопута за источну Херцеговину био би изузетан. Ова саобраћајница би Љубиње, Требиње, Билећу, Берковиће, као и Гацко и Невесиње, практично повезала са главним европским саобраћајним токовима. Тиме би источна Херцеговина била снажније интегрисана у регионалне и европске мреже, а Босна и Херцеговина би се представила као поуздан партнер у реализацији међународних инфраструктурних пројеката.
Посебну корист имао би Требиње, које већ годинама биљежи раст туристичког промета, али чији даљи развој је тешко замислив без квалитетнијег саобраћајног повезивања, с обзиром на тренутно лоше стање инфраструктуре. Изградњом аутопута значајно би се побољшала доступност источне Херцеговине, продужила туристичка сезона и отвориле могућности за нове инвестиције.
У том контексту, интересовање америчког „Бехтела“ не значи само потенцијалну изградњу још једне саобраћајнице, већ и сигнал да се пројекат, након деценија чекања, коначно из политичких оквира премјешта у сферу реализације. С обзиром на то да БиХ треба да изгради свега 103 километра овог аутопута, кључно питање више није да ли је то могуће, већ зашто тај посао већ одавно није завршен.
Јадранско-јонски аутопут, укупне дужине око 1.100 километара, повезује шест држава – Италију, Хрватску, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Албанију и Грчку – и представља један од најзначајнијих инфраструктурних коридора у јадранско-јонском региону, спајајући Трст, Ријеку, Сплит, Плоче, Требиње, Подгорицу и Игуменицу.
Шта Ви мислите о овоме?