Fbih.jpeg

Под заставом РБиХ са шест љиљана током деведесетих година прошлог вијека почињена су брутална убиства Срба и њено враћање у употребу је недопустиво, поручено је из Републике Српске.

Идеју о враћању заставе са љиљанима изнио је историчар Енвер Имамовић, који је навео да је „жалосно то што се догодило са заставом љиљана јер је била у срцима оних који воле БиХ“. Према његовим ријечима, садашња застава БиХ „успостављена је од друга два народа“, што је, како је оцијенио, неправда према онима који воле БиХ.

Предсједница Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац изјавила је да је захтјев за враћање љиљана на заставу БиХ толико парадоксалан да га је сувишно и коментарисати. Она је нагласила да те заставе породице страдалих подсјећају на ратна дешавања и да изазивају нелагоду и негативна осјећања код српског народа.

Историчарка Милена Михалјевић, виши стручни сарадник за меморијализацију, културу и политику памћења Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, подсјетила је да је још почетком деведесетих година управо Имамовић учествовао у актуелизацији симболике љиљана, што је касније довело до иницијатива за промјену тадашњих социјалистичких обиљежја у БиХ.

Према њеним ријечима, љиљан је током рата добио ново, ратно значење, повезано са тзв. Армијом РБиХ и сукобима од 1992. до 1995. године, те је као такав постао симбол који код српског народа буди трауме и негативна сјећања.

Посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милорад Којић изјавио је да српски представници морају јединствено одбити сваку иницијативу за враћање заставе са љиљанима. Он је поручио да се таква иницијатива не смије наћи ни на дневном реду парламента, јер би њено покретање поново отворило ратне ране и трауме код породица жртава.