Током прошле године у Републици Српској угашено је 506 предузећа, што представља раст од 58,3 одсто у односу на 2024. годину, када је са рада одјављено 295 фирми. Свако гашење привредног субјекта представља значајан ударац за укупну економију и тржиште рада у Српској, пишу „Независне новине“.
Према подацима Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ), у истом периоду забиљежен је и благ пад броја новооснованих фирми. Током прошле године регистровано је 1.039 нових предузећа, док је у 2024. години тај број износио 1.023.
Када је ријеч о Бањалуци, према подацима АПИФ-а, у протеклој години пријављено је 501 ново предузеће, што представља повећање у односу на претходну годину, када их је било 462. Истовремено, забиљежен је и раст броја угашених фирми у највећем граду Српске, па је током прошле године затворено 163 предузећа, док је у 2024. години тај број износио 104.
Из АПИФ-а истичу да наведени подаци указују на осцилације у пословном амбијенту, те да се трендови оснивања и гашења предузећа разликују у зависности од регије и врсте дјелатности.
Предсједник Уније послодаваца Републике Српске Зоран Шкребић изјавио је за „Независне новине“ да је пад броја активних фирми посљедица глобалне економске кризе, чији се ефекти преносе и на домаће тржиште. Према његовим ријечима, посебно је погођена прерађивачка индустрија, гдје је дошло до смањења броја запослених, иако укупан број радника није драстично опао.
Шкребић је додао да се у текућој години не очекују значајнији помаци набоље, те да постоје индикације да ће негативни трендови бити настављени. Као један од разлога навео је и нагли раст просјечних плата у посљедњих неколико година, које су, како каже, повећане за 60 до 70 одсто, без пратећег раста продуктивности.
Економиста Миленко Станић раније је указао да привредне активности у Републици Српској већ дуже вријеме биљеже пад. Према његовим ријечима, ниже стопе привредног раста доводе до затварања фирми и смањења броја запослених, што су међусобно повезани процеси.
Осврћући се на податке о расту броја новооснованих фирми у Бањалуци, Станић је навео да то указује на концентрацију становништва и економских активности у неколико већих урбаних центара. Бањалука и Бијељина, према његовој оцјени, и даље задржавају одређену привредну динамику, док мање општине и градови биљеже застој, изостанак нових инвестиција и појачано исељавање становништва, што додатно продубљује процес економске централизације у Републици Српској.
Шта Ви мислите о овоме?