БРИСЕЛ – Европа и даље важи за једно од најпривлачнијих подручја за улагања и запошљавање, с обзиром на то да страни инвеститори у Европској унији држе готово 10.000 милијарди евра директних инвестиција.
Ипак, све израженија политичка и регулаторна фрагментација додатно усложњава одлуку о избору земље за ширење пословања.
Према најновијем истраживању глобалног пословног истраживачког центра Conference Board, Данска је проглашена најатрактивнијом европском земљом за запошљавање у 2026. години.
Као кључне предности наводе се развијен систем вјештина, висока продуктивност и релативно умјерени трошкови рада.
Друго мјесто заузима Швајцарска, која је у категорији талената и вјештина освојила максималних 100 поена, али је и даље оптерећена високим трошковима живота и пословања.
Ирска је трећа на листи, захваљујући флексибилном тржишту рада и снажној пословној култури.
Првих десет позиција углавном припада земљама сјеверне Европе и мањим, економски снажним државама, које се издвајају стабилним институцијама, прилагодљивошћу и квалитетном радном снагом.
Њемачка је једина земља из групе Г7 која се нашла међу првих десет, али се суочава са падом броја радно способног становништва, растом трошкова рада и спором дигитализацијом.
Посебно ниско оцијењена је конкурентност њене радне снаге.
Уједињено Краљевство заузима 12. позицију и наставља да осјећа посљедице регулаторне неизвјесности након Брегзита, иако задржава значајан потенцијал захваљујући флексибилном тржишту рада, развијеном услужном сектору и широкој бази талената.
Француска се налази на 18. мјесту, а као главна ограничења истичу се строги прописи, сложена администрација и недовољна флексибилност тржишта рада.
Италија је 20. на листи и, иако не пати од мањка вјештина, суочена је са слабим претварањем знања у продуктивност, спорим иновацијама и проблемима у управљању.
На зачељу ранг-листе налазе се Кипар, Грчка, Хрватска, Пољска, Словачка и Бугарска, које су освојиле мање од 30 поена.
Истраживање међу директорима људских ресурса показује да су одговарајуће вјештине запослених кључни фактор при запошљавању за 51 одсто испитаника.
Висока продуктивност и технолошке способности, као и конкурентни порези на рад, слиједе са по 28 одсто.
Међу најмање важним факторима наведена је једнакост прилика на тржишту рада.
Шта Ви мислите о овоме?