
Иако спада међу најмање општине у Босни и Херцеговини, Усора данас има више радних мјеста него расположиве радне снаге. Захваљујући извозно оријентисаним предузећима, углавном у страном власништву, вриједност извоза из ове локалне заједнице готово је двоструко већа од увоза, док на посао у Усору свакодневно долазе радници из бројних градова и општина широм земље.
Деценијама уназад ово подручје било је препознатљиво по исељавању становништва. Још у вријеме бивше Југославије велики број мјештана одлазио је на привремени рад у западноевропске земље, најчешће у Њемачку, Аустрију и Швајцарску, а у посљедњих тридесетак година тај тренд је додатно појачан, при чему су све чешће одлазиле и читаве породице.
Међутим, посљедњих година појављује се и супротан процес – повратак дијела дијаспоре. Поједини људи који су деценијама живјели и радили у иностранству сада се враћају у родни крај и запошљавају у локалним фирмама, преноси БХРТ.
Према ријечима повратника који су након више од двадесет година рада у Њемачкој одлучили да се врате у Усору, повратак постаје нови „бренд“, јер ни живот у Европи више није без изазова, а када су оба супружника запослена, у овој средини је могуће живјети сасвим пристојно.
Највећи број радника у Усори запослен је у предузећима која производе за страна тржишта. Како домаће радне снаге нема довољно, послодавци ангажују раднике из Јелаха, Добоја, Теслића, Жепча, Дервенте, Маглаја и других мјеста.
Према подацима из локалних компанија, само једно предузеће током ове године планира запошљавање око 80 нових радника, чиме би укупан број запослених премашио 300.
У Усори је тренутно запослено више од 2.000 људи, али даљи развој и проширење производње доносе и нове проблеме. Из локалне самоуправе упозоравају на недостатак слободног земљишта за нове инвестиције, као и на снажан раст цијена.
Начелник општине Усора Звонимир Анђелић изјавио је за БХРТ да општина не располаже довољним количинама земљишта, због чега се парцеле морају откупљивати од приватних власника, те да су цијене у посљедњих неколико година значајно порасле, па се и у овој малој средини биљеже продаје земљишта по изузетно високим износима.
Иако је број повратника и даље знатно мањи од броја становника Усоре који живе и раде у земљама Европске уније, сама чињеница да се повратак и запошљавање у овој општини данас озбиљно разматрају представља велики заокрет у односу на период од прије неколико година, када је такав развој догађаја био готово незамислив.
Шта Ви мислите о овоме?