Иако је фебруар најкраћи мјесец у години, он заузима посебно мјесто у народном и вјерском календару, јер је испуњен празницима уз које се вежу снажна вјеровања, обичаји и предања.
Православни вјерници у фебруару 2026. године обиљежавају три крсне славе – Светог мученика Трифуна, Сретење Господње и Преподобног Авксентија.
Свети мученик Трифун у православној традицији поштује се као великомученик који је пострадао за хришћанску вјеру, али и као заштитник брачне љубави, вјерности и честитог живота. У црквеном учењу истиче се да је брачна љубав благословена од Бога, а брачни завјет нераскидив, што потврђују животи и страдања Христових мученика, међу којима је и Свети Трифун.
Ову славу посебно обиљежавају виноградари, механџије и поједини еснафи. Тога дана виноградари излазе у винограде, орезују бар један чокот лозе и заливају га вином, вјерујући да ће година бити родна и берићетна.
У народу се вјерује да, ако на Светог Трифуна падне киша, година ће бити плодна и родна, а по народном тумачењу управо овим даном „долази прољеће“, буди се природа и јача љубав међу људима. У појединим селима Шумадије Свети Трифун се слави и као завјетни дан, јер се вјерује да штити насеља од града и поплава.
Сретење Господње спада у велике хришћанске празнике и обиљежава се у знак сјећања на догађај када је Пресвета Богородица, четрдесет дана након рођења Исуса Христа, донијела Младенца у јерусалимски храм.
Према црквеном предању, у храму су Богородицу и Христа дочекали старац Симеон Богопримац и пророчица Ана. Вођен Божјом промишљу, Симеон је у дјетету препознао Спаситеља и изговорио ријечи које су постале дио хришћанске молитве и литургије: „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе…“
У народној традицији, Сретење се сматра сусретом зиме и прољећа. Према старим вјеровањима, ако тог дана пада снијег или киша, вјерује се да зима одлази, док сунчано вријеме наговјештава да ће хладни дани још потрајати. Посебан обичај је паљење и освештавање свијећа, које се потом чувају у дому и пале у тренуцима болести, страха или невоље, јер се вјерује да њихов пламен доноси утјеху и исцјељење.
Преподобни Авксентије био је хришћански светитељ из V вијека. У младости је живио у Цариграду као веома имућан властелин у вријеме цара Теодосија Млађег, али је касније одбацио богатство, замонашио се и напустио свјетовни живот.
Тражећи молитву и тишину, Авксентије се повукао на гору у близини Халкидона, која је касније понијела његово име – Авксентијева гора. Ипак, ни тамо није остао непознат, јер се прочуо као велики чудотворац и исцјелитељ, па је народ долазио по утјеху и помоћ.
Преподобни Авксентије упокојио се у дубокој старости 470. године. Због његовог живота у молитви и тежње ка самоћи, у народу се вјерује да на овај празник треба избјегавати скитање, а дан провести мирно, код куће и са породицом. Вјерници тада одлазе у цркву, пале свијећу и читају молитву Преподобном Авксентију, вјерујући да ће искрена жеља изречена тога дана бити услишена.
Шта Ви мислите о овоме?