Javni dug.jpeg
Црна Гора је најзадуженија земља у региону, са јавним дугом који износи 58,6 одсто бруто домаћег производа, показују најновији тромјесечни подаци Европске комисије. Ови подаци односе се на треће тромјесечје 2025. године и указују на изражен фискални притисак са којим се Подгорица суочава.

Одмах иза Црне Горе налази се Албанија, чији је јавни дуг достигао 53,5 одсто БДП-а, што је сврстава на друго мјесто међу земљама западног Балкана. Иако је у посљедњим годинама забиљежено одређено смањење задужености, Албанија и даље остаје међу најоптерећенијим економијама у региону.

Према истом извјештају, јавни дуг Сјеверне Македоније износи 50,3 одсто БДП-а, док је Србија на нивоу од 43 одсто. Знатно повољнију позицију имају Босна и Херцеговина са 26,4 одсто и Косово са свега 16 одсто јавног дуга у односу на БДП.

Европска комисија наводи да јавни дуг остаје један од кључних показатеља макроекономске стабилности, јер директно одражава фискалну политику и способност држава да управљају јавном потрошњом у условима економских изазова.

У анализи се истиче да су на кретање јавног дуга утицале мјере предузете током економског опоравка након криза, као и потреба за финансирањем јавних услуга. Истовремено, раст домаће потрошње и унутрашње тражње и даље су главни покретачи економског раста у региону.

Европска комисија упозорава да одржавање јавног дуга на одрживом нивоу остаје велики изазов за земље кандидаткиње за чланство у Европској унији, јер захтијева пажљиво балансирање између инвестиција, социјалне потрошње и фискалне дисциплине.

За мање економије посебан ризик представљају глобални економски услови, раст трошкова сервисирања дуга и повећање капиталне потрошње, што директно утиче на укупни ниво задужености. Комисија закључује да су управљање дугом и јачање фискалних структура кључни предуслови за дугорочну економску стабилност и напредак ка европским интеграцијама.