Српска православна црква и њени вјерници данас обиљежавају празник Часних верига Светог апостола Петра, који, иако није уписан црвеним словом у црквеном календару, у народу има изузетан значај и дубоко поштовање.Код појединих породица овај дан се празнује и као крсна слава, слично као Часни крст.
Према хришћанском предању, апостол Петар је био окован у двоје верига када га је цар Ирод бацио у тамницу.Док је спавао између двојице стражара, јавио му се анђео Господњи, пробудио га и извео из тамнице, при чему су верига саме спале са њега, како је забиљежено у Дјелима апостолским.
Након чудесног избављења, апостол Петар наставио је своју мисију проповиједања ријечи Божје у другим крајевима.Вјерује се да су јерусалимске вериге хришћани тајно чували и преносили с кољена на кољено пуна четири вијека, а данас се, према предању, налазе у Цркви Светог Петра у Риму.
Народно вјеровање приписује овим веригама велику исцјелитељску моћ, те се сматра да помажу у лијечењу различитих болести.Због тога се празник Часних верига доживљава као дан заштите, здравља и духовне снаге.
У народу се овај празник назива и Вериге, Верижњаци, Куке или Веригице, а обиљежава се најчешће ради заштите од ватре, грома и других непогода, како би се сачували домови, стока и љетина.
По народним обичајима, на овај дан везују се кућне вериге како би се, симболично, звијерима „свезале чељусти“.Избјегавају се тешки послови, посебно они који укључују игле, маказе и предмете који се везују или сијеку.
Празник се, према вјеровању, светкује и ради заштите од куге, док сточари у зору захватају неначету воду са извора и њоме прскају стоку, како би напредовала.Исто чине и ратари, који водом прскају жито у кошевима.
Према народном предању, на Часне вериге не шије се одјећа, јер се вјерује да би онај ко је носи могао страдати од грома, а сматра се и да од овог дана почиње период блажег времена.
Шта Ви мислите о овоме?