Bakir izetbegovic.jpeg

Бакир Изетбеговић, лидер СДА, и даље није донио коначну одлуку о томе да ли ће се кандидовати за члана Предсједништва БиХ, иако је још у септембру прошле године тврдио да у себи има снаге, воље и идеја за још једну кампању.

Тада је, гостујући на Федералној телевизији, навео да су шансе за његову кандидатуру „педесет-педесет“, да би неколико дана касније на БХРТ-у поручио да су те шансе чак и веће, истичући да је у „најбољим годинама“.

Пет мјесеци касније, Изетбеговић је и даље неодлучан и своју одлуку формално условљава ставом странке, иако је унутар СДА познато да кључне одлуке доноси лично. И у претходним изборним циклусима користио је исту формулацију, наглашавајући да ће одлуку донијети страначка база.

У септембру је рачунао на подршку такозваног патриотског блока, уз очекивање да ће му се придружити и Странка за БиХ Семира Ефендића. Међутим, Ефендићева одлука да се сам кандидује значајно је умањила Изетбеговићеве изгледе. Додатни проблем представља чињеница да његов традиционални партнер ДФ подржава кандидата Славена Ковачевића, што му онемогућава широку подршку.

Истовремено, иако то јавно не признаје, Изетбеговић није очекивао да ће странке окупљене око такозване Тројке поново снажно стати иза Дениса Бећировића. У претходним мјесецима био је увјерен да ће бити кандидат и о томе је, према информацијама медија, обавјештавао ужи страначки круг, тражећи подршку на терену. Изборну кампању започео је још током августа прошле године.

Како сада ствари стоје, све је извјесније да се Изетбеговић или повлачи из страха од могућег пораза или свјесно одуговлачи, користећи тактику политичког блефа. Недавно је изјавио да „шансу имају и други кандидати у СДА“, помињући и Едина Рамића, али унутар странке то се тумачи као тестирање реакције чланства и јавности.

Коначна одлука о кандидату СДА биће донесена на Конгресу странке, заказаном за другу половину маја. Према процјенама из страначких кругова, одустајање од кандидатуре могло би озбиљно уздрмати и саму Изетбеговићеву позицију на челу СДА, док би евентуални изборни пораз могао означити и крај његове политичке доминације.