Upis.jpeg

У Босни и Херцеговини око 0,5 одсто одрасле
популације има проблем патолошког коцкања, показују оквирне процјене засноване на европским референтним стопама и националним подацима из Србије, која је социодемографски и регулаторно упоредива са БиХ.Овај проценат је знатно мањи од бројке од 50.000 особа која се у посљедње вријеме често појављује у медијима, иако за њу не постоји ниједан релевантан и провјерен извор.

Патолошко коцкање представља поремећај понашања код којег особа није у стању да контролише потребу за коцкањем, иако то доводи до озбиљних проблема у приватном, породичном и професионалном животу.

Према европским статистикама, удио одраслих са овим проблемом креће се између 0,1 и 0,7 одсто, док Србија биљежи око 0,5 одсто.За Босну и Херцеговину, због недостатка национално репрезентативних истраживања, процјене се крећу у распону од 0,3 до 0,5 одсто, што указује на сличан јавноздравствени изазов као и у региону.

У Удружењу приређивача игара на срећу у Републици Српској наводе да БиХ нема званичне, национално репрезентативне податке, те да се у таквим околностима као оријентир могу користити резултати Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, који је спровео истраживање уз примјену међународно признатог PGSI индекса.

На основу тих података, патолошко коцкање у Србији забиљежено је код око 0,5 одсто одраслих.Гледајући укупну популацију БиХ од око 3,2 милиона становника и сличност тржишта и регулативе, процјењује се да број патолошких коцкара износи између 9.000 и 16.000 особа.

Ови показатељи упућују на закључак да БиХ, као ни Република Српска, не одступа од европских и регионалних трендова, нити представља изузетак по учесталости овог проблема.

Како би се добили поуздани и прецизни подаци, неопходно је спровести национално истраживање које би обухватило оба ентитета и Брчко дистрикт, урбане и руралне средине, као и различите старосне групе и типове школа, уз коришћење стандардизованих инструмената и јасно разликовање патолошког коцкања од ризичног понашања.

Таква истраживања требало би да воде институције јавног здравства и академски центри, уз транспарентну методологију и независну стручну евалуацију, те периодично понављање ради праћења трендова и ефеката превентивних и регулаторних мјера.Добијени подаци требало би да служе као основ за креирање јавних политика и циљаних превентивних и терапијских програма, а не за сензационалистичка тумачења.

У УПИС РС истичу да није јасно из којих разлога поједини медији пласирају непровјерене информације које касније користе поједини политички актери, те апелују на здравствене институције да спроведу релевантне анализе на основу којих би се могли доносити аргументовани и одговорни закључци.

Подсјећају и да су у протеклом периоду реализовали бројне активности на пољу одговорног приређивања игара на срећу, укључујући едукацију приређивача и запослених, израду информативних брошура за особље и играче, као и обуке за препознавање патолошког понашања, чиме су, како наводе, превазишли и законске обавезе.