Да ли су оправдана нова поскупљења хљеба и осталих пекарских производа питање је које све чешће постављају и грађани и представници удружења потрошача, упозоравајући да је ријеч о још једном удару на кућне буџете.
Док млинари и произвођачи тврде да је до раста цијена дошло због повећања трошкова свих улазних фактора, из синдиката поручују да је ријеч о новом покушају остваривања екстрапрофита.
Грађани истичу да стихијска поскупљења веома брзо „поједу“ сваку додатну марку у новчанику, те да ће, судећи по најавама, ускоро бити потребна нова рачуница и за хљеб, за шта, како кажу, нема оправдања.
„Није оправдано. Сви ће они покушати сада. Струја треба да поскупи, па су они већ урачунали да је поскупјела. То је врло неозбиљно“, каже један од грађана за РТРС.
Док цијене брашна мирују, цијене готових производа су у очигледном раскораку. Из Савеза синдиката Републике Српске наводе да је ријеч о лову у мутном.
„Ми смо гледали колико је цијена килограма брашна коју они купују, трговине које им продају на велико, па колико се може произвести од тог килограма брашна, па колико коштају ти производи када дођемо у продавницу да купимо. Евидентно је да оно што јесте почетна цијена брашна и крајња цијена под којом су продали производ од те киле брашна, њихова зарада је 8 пута већа и то показује интенције ка екстрапрофиту“, рекла је Божана Радомир, стручни сарадник за економска питања у Савезу синдиката Републике Српске.
Став да је ријеч о екстрапрофиту дијеле и у удружењима за заштиту потрошача.
„Када говоримо о цијенама на свјетској берзи, цијене пшенице и слично, онда цијена хљеба и у Републици Српској и у Србији би требала бити приближна, а не да у Србији имамо скоро дупло јефтинију цијену у односу на хљеб у Српској“, навео је Драган Јoшић, предсједник Удружења за заштиту потрошача „Реакција“ Бањалука.
Егзактне податке за претходни период изнио је и Завод за статистику Републике Српске.
„Када говоримо о килограму пшеничног брашна, у децембру 2024. износио је 1,62, док је у децембру 2025. године износио 1,65. Поред тога, имамо цијене килограма полубијелог хљеба који је у децембру 2024. износио 3,86 док је у децембру 2025. износио 3,92“, каже Огњен Игњић, стручни сарадник за међународне пројекте и сарадњу у Заводу за статистику Републике Српске.
Економисти истичу да је ријеч о јасној диспропорцији и да најављена поскупљења нису оправдана, нити су у складу са кретањима на свјетском тржишту.
„У години у којој биљежимо пад цијена хране на свјетском тржишту, прије свега житарица, када долази до пада цијене нафте, негдје око 20 одсто у 2025. години, и када смо имали повећање минималне зараде које није изнад 10 одсто, онда имамо повећање цијена тих производа које апсолутно не може бити оправдано растом тих трошкова, јер они имају маржу до 8 одсто, тако да раст зарада може да доведе највише до једног процента раста укупних трошкова“, рекао је економиста Предраг Млинаревић.
Он подсјећа да не примају сви запослени минималну плату и да, чак и у случају да су сви на минималцу, проценат раста, по простој рачуници, не би могао да пређе један одсто.
Шта Ви мислите о овоме?