Већ дуже вријеме у Босни и Херцеговини се говори о изградњи Јужне гасне интерконекције, односно гасовода којим би амерички природни гас, преко Хрватске, стизао на домаће тржиште.
Тај пројекат се у јавности углавном представља као питање енергетске безбједности и диверзификације извора снабдијевања, с обзиром на то да БиХ тренутно зависи од једног правца и једног добављача гаса.
Међутим, тек недавно појавила се информација која читавој причи даје нову димензију – планирана је изградња гасних електрана које би биле главни потрошачи тог гаса, преноси Бизнисинфо.
Овај податак значајно мијења перспективу пројекта, јер би три планиране гасне електране укупне снаге 1.200 мегавата имале капацитет готово једнак збиру термоелектрана Тузла и Какaњ, што указује да је ријеч о потенцијалној промјени темеља електроенергетског система Федерације БиХ.
Електрана снаге 400 мегавата, уз реалан фактор рада, може годишње произвести око 1,8 терават-сати електричне енергије, што одговара потрошњи између 300.000 и 400.000 домаћинстава у БиХ. То значи да би три планиране гасне електране имале производни капацитет приближан потребама око милион домаћинстава.
Иако та електрична енергија не би била намијењена искључиво домаћинствима, управо ова чињеница отвара суштинско питање – шта су гасне електране, зашто се планирају у БиХ и шта стоји иза америчког интереса за овакве пројекте.
Гасне електране су постројења која производе електричну енергију сагоријевањем природног гаса, који се користи за покретање турбина повезаних са генераторима. Постоје једноставне гасне турбине и комбиноване гасно-парне електране, при чему се у пракси све чешће граде ове друге, због знатно веће ефикасности.
Код савремених комбинованих електрана, поред примарне производње струје у гасној турбини, искоришћава се и отпадна топлота за производњу паре која покреће додатну турбину, чиме се из исте количине гаса добија више електричне енергије.
Ефикасност оваквих електрана креће се од 55 до 62 одсто, што је знатно више у односу на термоелектране на угаљ чија је ефикасност око 33 до 38 одсто. То значи мању потрошњу горива, ниже трошкове и знатно мање загађење.
Иако нису у потпуности „зелене“, гасне електране емитују до 50 одсто мање угљен-диоксида у односу на угаљ, уз минималне емисије сумпор-диоксида и тешких метала, због чега их ЕУ и САД третирају као транзициону технологију између фосилних и обновљивих извора енергије.
Њихова велика предност је и флексибилност, јер се могу брзо укључивати и искључивати, што их чини идеалним стабилизаторима мреже у комбинацији са обновљивим изворима као што су вјетар и соларна енергија.
Снага од 400 мегавата често се помиње јер такав капацитет представља оптималну величину за регионалне центре и омогућава значајан утицај на укупну потрошњу, док би три такве електране представљале озбиљну замјену за дио капацитета на угаљ у Федерацији БиХ.
Кључна чињеница која се ријетко истиче јесте да гасовод нема економску логику без великих и стабилних потрошача. Управо зато се гасоводи и електране планирају заједно, јер без електрана гас остаје неисплатив, док са њима инвеститори добијају сигурну потрошњу у наредних 30 до 50 година.
Америчке енергетске компаније оваквим пројектима повезују инфраструктуру, енергетику и геополитику, осигуравајући дугорочне уговоре, стабилан поврат капитала и стратешки утицај.
За Босну и Херцеговину, изградња гасних електрана представља далеко више од енергетског пројекта. Ријеч је о дугорочној одлуци која може донијети већу енергетску стабилност и постепено смањење зависности од угља, али и обавезу која ће одредити енергетску политику земље за наредне деценије.
Кључно питање остаје да ли ће ови пројекти бити реализовани уз јасне услове, пуну транспарентност и заштиту јавног интереса, или ће постати дугорочна обавеза са далекосежним економским и политичким посљедицама.
Шта Ви мислите о овоме?