Нове пројекције о демографској будућности Европе указују на изузетно изражене промјене у броју становника до 2100. године. Према сценарију SSP2, такозваном „средњем путу“, који подразумијева наставак постојећих трендова без већих поремећаја, поједине европске земље очекује раст броја становника, док друге улазе у фазу дубоког демографског пада.
Према доступним процјенама, највећи раст биљеже Ирска са очекиваним повећањем од 31 одсто, затим Шведска са 25 одсто, Луксембург са 21 одсто, Норвешка са 20 одсто и Швајцарска са 17 одсто више становника.
Супротно томе, земље Балкана и источне Европе суочавају се са најдрастичнијим падовима. Албанија се, према овим пројекцијама, суочава са смањењем броја становника од 49 одсто, док се за Босну и Херцеговину прогнозира пад од 46 одсто, што је међу највећим губицима у Европи. Слиједе Литванија са минус 43 одсто, Молдавија са 41 одсто и Румунија са 40 одсто мање становника.
Исељавање из Босне и Херцеговине већ годинама представља један од најозбиљнијих друштвено-економских проблема. Иако званични подаци не постоје, процјене о броју оних који су напустили земљу крећу се од 400.000 до 800.000, углавном младих и образованих људи, наводе из Уније за одрживи повратак БиХ.
Предсједница Уније за одрживи повратак Мирхуниса Зукић истакла је да тренд одлазака не показује знаке заустављања.
„Према нашим процјенама, од 2013. до данас, земљу је напустило више од 800.000 људи. То су само грубе бројке – стварност је много тежа. Људи нам одлазе. Траже прилику било гдје: Француска, Шведска, Швајцарска… Многи се касније кају, али кад једном продају све што имају – кућу, имање – повратка готово да нема. Вриједности јесу мале, али продаја постаје правило. И онда дођу једном годишње, обично љети, и то је све“, изјавила је Зукић.
Професор на Факултету политичких наука у Сарајеву Амер Осмић изнио је нешто нижу процјену броја исељених.
„Процјена броја становништва се креће од 2,9 до три милиона становника, што значи да је БиХ у периоду од 2013. до 2025. напустило 400-450 хиљада људи. То су људи који су у виталној доби, односно радно способно становништво“, навео је Осмић.
Поред исељавања, Босна и Херцеговина се суочава и са дугогодишњим негативним природним прираштајем, који је присутан од 2009. године. Због тога земља сваке године губи око 6.000 становника, што, уз емиграцију, убрзава процес старења становништва и претварања БиХ у друштво старих.
Демографска карта Европе до краја 21. вијека јасно показује подјелу континента, при чему сјевер и запад биљеже раст, док југ и исток настављају да губе становништво. Отворено остаје питање да ли ће земље попут Босне и Херцеговине успјети да зауставе овај демографски пад прије него што он постане неповратан.
Шта Ви мислите о овоме?