
БАЊАЛУКА – Од формирања прве Владе Републике Српске 22. априла 1992. године до данас, кроз извршну власт прошло је више десетина министара, али је тек мањи број њих имао привилегију да у министарске фотеље буде именован три или више пута.
У овом прегледу не улази се у оцјену њиховог рада, нити у питање доприноса развоју Републике Српске, већ искључиво у дужину њиховог боравка у Влади и број мандата које су обављали.
Почетак функционисања Владе Републике Српске обиљежен је честим промјенама, па је од 1992. до 1998. године формирано чак седам сазива.
У том периоду поједина министарска имена понављала су се готово из сазива у сазив, што објашњава чињеницу да су неки министри за свега неколико година били именовани и по четири или пет пута.
Од 1998. до 2006. године Република Српска имала је пет сазива Владе, док је извјесна стабилизација наступила након 2006. године, када се извршна власт најчешће бирала у четворогодишњим циклусима.
Нови период учесталијих промјена започео је 2022. године, након чега су до данас формирана три сазива Владе, од којих је посљедњи конституисан 18. јануара.
Апсолутни рекордер по броју министарских мандата је Петар Ђокић, лидер Социјалистичке партије Републике Српске, који је у саставу Владе скоро шеснаест година.
Он је 18. јануара 2026. године поново изабран за министра енергетике и рударства, што му је седми министарски мандат.
Ђокић је први пут у Владу ушао 29. децембра 2010. године као министар рада и борачко-инвалидске заштите, а исту функцију обављао је и у наредном сазиву.
У 15. сазиву постао је министар индустрије, енергетике и рударства, а након тога, под скраћеним називом ресора, наставио је да обавља функцију министра енергетике и рударства у више узастопних мандата.
Одмах иза Ђокића по дужини боравка у Влади налази се Златан Клокић, актуелни министар за европске интеграције и међународну сарадњу, који је на министарску функцију ступио 18. децембра 2014. године и од тада непрекидно обавља ту дужност.
Дванаест узастопних година у Влади Републике Српске провеле су и Лејла Решић, као министарка управе и локалне самоуправе, те Сребренка Голић, као министарка за просторно уређење, грађевинарство и екологију, које су биле чланице Владе у четири узастопна мандата од 2010. до 2022. године.
Дугогодишњи члан извршне власти био је и Антон Касиповић, који је обављао министарске функције у пет узастопних мандата, прво као министар просвјете и културе, а затим и као министар правде.
Међу „вјечним министрима“ налази се и Недељко Чубриловић, који је пет пута обављао функцију министра саобраћаја и веза Републике Српске, у четири узастопна мандата од 2006. до 2014. године, а затим поново од 2022. до 2025. године.
Дуг стаж у Влади има и Ален Шеранић, који је у извршну власт ушао 2018. године, а већ крајем исте године преузео ресор здравља и социјалне заштите, који и данас води.
Идентичан континуитет има и Зора Видовић, која је од 2018. године на позицији министарке финансија Републике Српске.
Осам година у Влади Републике Српске провели су и Предраг Глухаковић, Зоран Тегелтија, Давор Чордаш и Јасмин Комић, док су годину мање у извршној власти били Станислав Чађо и Ранко Шкрбић.
Када је ријеч о првим годинама постојања Републике Српске, апсолутни рекордер је Алекса Буха, који је чак шест пута биран за министра иностраних послова у периоду од 1992. до 1998. године.
Шест министарских мандата имао је и Недељко Лајић, док су по пет пута министри били Драган Калинић, Љубомир Зуковић и Драган Давидовић.
По четири пута у министарским фотељама били су Боровоје Сендић, Мирослав Тохољ, Милан Нинковић и Новак Кондић, док су по три мандата имали бројни представници такозване „старе гарде“.
Од актуелних министара, по трећи пут у Владу су именовани Сенка Јујић, Бојан Випотник и Жељко Будимир.
Шта Ви мислите о овоме?