Употреба екрана у раном дјетињству може оставити озбиљне и дугорочне посљедице на цјелокупан развој дјетета, а родитељи морају бити свјесни да ниједан дигитални уређај не може замијенити топлину породице, игру и интеракцију са вршњацима, изјавила је логопед Јелена Голјанин.
Она је нагласила да прекомјерна изложеност екранима негативно утиче на говорно-језички, психомоторни, когнитивни, емоционални и социјални развој, због чега је важно благовремено реаговати и затражити стручну помоћ.
Голјанинова истиче да је у савременом друштву готово немогуће у потпуности изоловати дијете од дигиталног окружења, али да је могуће контролисати узраст у којем се дијете сусреће са екранима, као и начин и вријеме њихове употребе.
Према њеним ријечима, за дјецу узраста од три до пет година препоручује се строго ограничена употреба дигиталних садржаја и то искључиво у присуству одрасле особе.
– Родитељи и старатељи треба да помогну дјетету да вербализује оно што гледа, постављајући питања и подстичући разговор. Посебно се савјетује избјегавање садржаја који се брзо смјењују, као и оних који садрже насиље или непримјерене сцене – нагласила је Голјанинова.
Она је навела да бројна истраживања показују повезаност дуготрајне употребе дигиталних уређаја са гојазношћу, поремећајима пажње и концентрације, кашњењима у психомоторном и говорно-језичком развоју, као и са отежаним или изосталим развојем матерњег језика.
– Забиљежени су случајеви у којима дјеца механички понављају стране језике, рекламе или видео-садржаје без разумијевања значења, док се истовремено јавља смањење самопоуздања, губитак интересовања за кретање, игру и истраживање, као и слабија повезаност са стварним животним ситуацијама – навела је она.
Голјанинова истиче да се дигитални детокс намеће као једно од најефикаснијих рјешења, те да поједина истраживања показују значајна побољшања у социјалним интеракцијама код дјеце већ неколико мјесеци након потпуне обуставе коришћења екрана.
Она је упозорила да је све чешћа пракса коришћења дигиталних уређаја током оброка, успављивања, вожње или чак за вријеме заједничке игре родитеља и дјетета, што се не препоручује јер ремети развој комуникације, пажње и емоционалне повезаности.
Посебну пажњу, како наводи, треба обратити и на пасивну изложеност екранима, попут стално укљученог телевизора у простору у којем дијете борави.
Голјанинова родитељима савјетује да са дјецом разговарају о дану проведеном у вртићу или школи, подстичу изражавање емоција кроз игру и разговор, те да што више времена проводе напољу.
– Читајте заједно, пјевајте, смишљајте креативне игре, оживите игре свог дјетињства, позивајте пријатеље на дружења и заједничке активности, водите дјецу у позориште и на културне догађаје прилагођене њиховом узрасту. Дозволите дјеци да учествују у свакодневним животним активностима – поручила је Голјанинова.
Шта Ви мислите о овоме?