Српска православна црква сутра слави зимски Крстовдан, један од великих хришћанских празника за који се вежу бројни обичаји. Пада уочи Богојављења и није обиљежен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се обиљежава 27. септембра као успомена на проналажење Часног крста, на којем је на Голготи разапет Христос.
На овај дан, након литургије, у храмовима се обавља чин водоосвећења, док се на Богојављење вода освећује и ван храма, на ријекама и другим отвореним мјестима.
Од Божића до Богојављења мрсни су сви дани, али се на Крстовдан, без обзира на то који је дан у седмици, строго пости на води. Уколико падне у суботу или недјељу, пост је разријешен на уље.
Крстовдан је први дан строгог поста након Божића, јер је до тада пост био разријешен због великог празника. Зато је у српском народу остала изрека: „Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости“. Након Крстовдана, широм Србије организује се пливање за Часни крст.
У појединим крајевима Србије вјерује се да је добро на Крстовдан очистити кућу и опрати сав веш. По народном вјеровању, који вјетар дува на Крстовдан, тај ће најчешће дувати током године.
У Срему се говорило да се на овај дан вјетрови „крсте“, односно укрштају, па се вјеровало да ће онај који надјача бити доминантан током године. Такође, временске прилике на Крстовдан сматрале су се наговјештајем каква ће бити наредна година.
Према етнолошким записима, на Крстовдан су се јели остаци бадњеданског пасуља и припремале су се пихтије, али су се, с обзиром на то да је ријеч о посном дану, јеле сутрадан, на Богојављење.
Одлазак у цркву по свету воду, паљење свијеће за здравље и молитва спадају у обавезне радње сваког вјерника на овај велики празник.
Шта Ви мислите о овоме?