Постоје људи које живот не штеди. Не зато што су безгрешни, већ зато што су погријешили, а потом покушали да се промијене. Један такав човјек данас води можда и најтежу битку – борбу да поново буде отац свом сину.
Његова прича не почиње идеално, али почиње искрено.
Веза је започела док је она студирала и из те љубави родио се син. Каже да је тада био срећан и да је вјеровао да је то његов нови почетак. Срећа, међутим, није дуго трајала. Њени родитељи никада нису прихватили њихову везу, а ситуација се додатно закомпликовала када је морао да оде на издржавање затворске казне због дјела почињеног седам година раније.
Син је био беба када је отишао у затвор на годину дана. Тврди да ни тада није одустао, да је помагао колико је могао, али по изласку из затвора није више било ни мајке ни дјетета.
Мајка се вратила родитељима, који су јој, како наводи, пружили подршку, али уз услов да дијете остане далеко од оца. Он није имао новац, утицај ни заштиту.
Присиљен је да крене тежим путем. Радио је у иностранству, ослањао се на пријатеље и људе добре воље, само да би остварио основно право – да поново види своје дијете.
Након дуге и исцрпљујуће борбе, добио је право на виђање које на папиру дјелује као побједа, али у стварности, како каже, више личи на казну. Једном мјесечно, у просторијама надлежног центра за социјални рад.
Истиче да га је срамота што не може са сином да прошета градом, да му покаже ко је његов отац данас. Каже да је сада потпуно други човјек и да га је живот научио колико лоше може бити, али и како се може извући.
Данас, тврди, настоји да буде примјер. Помаже дјеци у комшилуку, разговара с њима, води их на посао и учи да бирају прави пут. Жели да покаже да се у животу више исплати бити добар.
Не тражи освету, не напада никога и не говори лоше ни о коме. Каже да само жели да оствари своја права као родитељ.
Његове жеље су једноставне – да одведе сина на утакмицу Борца, да прошетају Бањалуком, да му покаже град у којем је одрастао. Жели да га упозна, научи и загрли без надзора и зидова.
Жеља му је и да син дође на крсну славу, да га упозна бака која годинама није имала прилику да види унуче.
Многи Бањалучани га познају и по хуманитарном раду, посебно вишеочлане породице којима своје молерске услуге не наплаћује.
Поводом овог случаја редакција је контактирала надлежни центар за социјални рад, али одговор до данас није добијен.
Шта Ви мислите о овоме?