Презимена која откривају поријекло: да ли сте потомак властеле

Презиме је на Балкану одувијек било више од обичног породичног имена.

Оно је означавало поријекло, припадност и заједничког претка, који је данашњим људима често веома удаљен, али је некада био исти.

Иако се у Србији увођење трајних презимена формално везује за 1851. годину и одлуку кнеза Александра Карађорђевића, историјски извори показују да су се наши преци и много раније презивали на сличан начин као и данас.

Захваљујући манастирским списима, царским и краљевским повељама, нарочито из средњег вијека, сачувана су имена бројних племићких и владарских породица које су оставиле дубок траг у историји ових простора.

У наставку доносимо преглед најпознатијих средњовјековних лоза и презимена која су обиљежила историју Балкана.

Бранковић

Бранковићи су били властелинска и владарска породица у 14. и 15. вијеку.

Најпознатији припадник био је Вук Бранковић, учесник Косовског боја и зет кнеза Лазара.

Касније су носили титулу деспота, самостално или као турски вазали.

Сматра се да данас нема њихових директних потомака.

Балшић

Балшићи су били средњовјековна династија која је владала Зетом од 1360. до 1421. године.

Након смрти цара Душана постају господари Зете, формално признајући власт цара Уроша.

Бранивојевић

Бранивојевићи су били херцеговачка властелинска породица која је у другој половини 13. и почетком 14. вијека владала Хумом.

Властимировић

Властимировићи су прва српска владарска породица о којој постоје поуздани историјски подаци.

Назив династије потиче од кнеза Властимира, оснивача независне српске државе.

Понекад се називају и Вишеслављевићи, по кнезу Вишеславу.

Војиновић

Војиновићи су били српска властелинска породица која је у 14. вијеку имала значајну улогу, нарочито након смрти цара Душана.

Њихови представници били су међу најмоћнијим велможама тог времена.

Војислављевић

Војислављевићи су били српска средњовјековна династија која је владала Дукљом и околним областима од 1034. до 1186. године.

Након њих власт преузима династија Немањића.

Вукановић

Вукановићи су владали Рашком од краја 11. до почетка друге половине 12. вијека.Назив династије изведен је по жупану Вукану.

Дејановић (Драгажи)

Дејановићи су били властелинска породица која је у 14. вијеку управљала просторима данашње Србије, Бугарске и Сјеверне Македоније.

Константин Драгаш остао је упамћен и у народној епској поезији.

Диничић

Диничићи су били босанска властелинска породица која је управљала облашћу Јадра.Први познати припадник био је жупан Дињица.

Златоносовић

Златоносовићи су били властела у Усори.Браћа Влад и Стјепан учествовали су у Косовском боју и били заробљени од Турака.

Јакшић

Јакшићи су били племићка породица српске деспотовине.

Због храбрости у борбама против Турака, добили су и угарску племићку титулу.

Косача

Косаче су биле најмоћнија босанска племићка породица послије Котроманића.

Њихови огранци носе презимена Херцеговић, Косаčiћ, Вуковић и Хранић.

Влатко Вуковић командовао је дијелом босанске војске на Косову.

Котроманић

Котроманићи су били владарска династија средњовјековне Босне од око 1250. до 1463. године.

Њихови посједи обухватали су средишњу Босну и значајне градове попут Бобовца и Високог.

Омербашић

Омербашићи се сматрају потомцима вицекраља Борића, првог познатог босанског владара.

Лоза се везује за најраније периоде босанске државности.

Лазаревић

Лазаревићи су били српска владарска породица из 14. и 15. вијека.

Кнез Лазар је предводио српску војску у Косовском боју.

Сматра се да породица нема директних мушких потомака.

Мрњавчевић

Мрњавчевићи су били властела у области данашње Сјеверне Македоније.

Из ове породице потиче и Краљевић Марко, један од најпознатијих јунака народне традиције.

Немањић

Немањићи су најпознатија српска средњовјековна династија која је владала више од два вијека.

Оставили су дубок траг у државности, култури и вјери.

Облачић

Облачићи су били властелинска породица са посједима у Шумадији.

Служили су српским деспотима у 15. вијеку.

Павловић

Павловићи су били моћна босанска властелинска породица која је владала источним дијеловима Босне.

Нестали су са османским освајањем 1463. године.

Санковић

Санковићи су били господари Хумске земље у средњовјековној Босни.

Црнојевић

Црнојевићи су били црногорска владарска и племићка династија.

Познати су и по оснивању прве штампарије на овим просторима.

Њихови потомци и данас носе ово презиме.