Donald Tramp.jpeg
ВАШИНГТОН – Амерички предсједник Доналд Трамп окупио је у Бијелој кући више од 20 челника највећих нафтних компанија с намјером да их подстакне на улагања у Венецуелу, али састанак је показао да ентузијазам индустрије изостаје.

Иако Трамп вјерује да би америчке компаније требало што прије да искористе огромне венецуеланске резерве након свргавања режима Николаса Мадура, конкретна обећања нису дата, а поједини директори су отворено исказали резерве.

Трамп је поручио да очекује улагања од најмање 100 милијарди долара и тврдио да ће америчке компаније у Венецуели имати „апсолутну сигурност“, али није изнио детаље о будућем политичком уређењу земље нити о инвестиционим гаранцијама.

Представници компаније „Шеврон“, која је донедавно производила око четвртину венецуеланске нафте, избјегавали су говор о конкретним плановима, истичући тек општу посвећеност „бољој будућности“ земље. Сличан став заузео је и Харолд Хам из „Континентал рисорсиса“, дугогодишњи Трампов савезник, који је признао да га потенцијал Венецуеле занима, али без икаквих обавеза.

Најотворенији у скепси био је директор „ЕксонМобила“ Дарен Вудс, који је поручио да Венецуела тренутно „није идеална за инвестирање“. Он је упозорио да су неопходне темељне правне и економске промјене, као и снажне гаранције за заштиту улагања, подсјетивши да је имовина његове компаније раније била национализована.

Као изузетак се издвојио шпански „Репсол“, чији је предсједник управе изјавио да је компанија спремна да утростручи производњу у Венецуели у наредне двије до три године, иако је та производња тренутно знатно мања од некадашњег нивоа америчких компанија.

Додатни опрез произлази и из искустава из прошлости, када је током двехиљадитих година, за вријеме владавине Уга Чавеза, венецуеланска држава национализовала имовину више међународних енергетских компанија, што је неке од њих коштало милијарде долара губитака.

Према подацима Међународне агенције за енергију, Венецуела располаже са више од 300 милијарди барела нафте, што чини око 17 одсто свјетских резерви, али је производња пала на мање од милион барела дневно. Аналитичари процјењују да би до 2040. године било потребно више од 180 милијарди долара улагања да би се производња подигла на три милиона барела дневно.

Трамп тврди да је приступ тим резервама стратешки кључан за Сједињене Државе и упозорава да би, без америчког ангажмана, простор могле преузети Кина или Русија, те се нада да би већа производња снизила цијене горива. Ипак, за нафтне компаније, у условима глобалне презасићености тржишта и пада цијена, то представља још један разлог за опрез.