Europol.jpeg
Организоване криминалне групе са Балкана имају разгранате везе и у Венецуели, на шта указују бројни случајеви запљене кокаина, хапшења и судски поступци који су окончани или су још у току. Те групе су, према оцјенама међународних организација попут ЕУРОПОЛ-а и ИНТЕРПОЛ-а, међу кључним актерима у кријумчарењу кокаина из држава Латинске Америке ка Европи.

Венецуела је као транзитна земља за шверц кокаина поново доспјела у фокус свјетске јавности након што су снаге Сједињених Америчких Држава почетком јануара ухапсиле спорног венецуеланског лидера Николаса Мадура. Њему ће се судити у САД по оптужници која га терети да је надзирао мрежу трговине кокаином повезану са насилним групама, укључујући мексичке картеле Синалоа и Зетас, колумбијске љевичарске побуњенике ФАРК-а и венецуеланску банду Трен де Арагуа.

Мадуро је на саслушању 5. јануара пред судом у Њујорку негирао кривицу. Како за Радио Слободна Европа наводи Саша Ђорђевић из Глобалне иницијативе за борбу против транснационалног организованог криминала (GI-TOC), Венецуела је значајна за токове кокаина јер представља „стратешки излазни коридор из Латинске Америке ка Атлантику“.

„Кокаин из тог дијела свијета углавном иде директно ка Европи или преко Западне Африке долази на европско тржиште“, појашњава Ђорђевић. Он додаје да је Венецуела важна, али не и примарна тачка за криминалне групе са Балкана, те да су у том смислу далеко значајније Колумбија и Бразил, а у посљедњих неколико година и Еквадор.

Према његовој оцјени, хапшење Мадура и акције САД усмјерене против мрежа за шверц кокаина неће имати значајнији утицај на криминалне групе чији су чланови поријеклом са Балкана, јер су њихове руте и структуре већ дубоко укоријењене и прилагођене промјенама на међународној сцени.