
Министри финансија држава чланица Европске уније постигли су договор о увођењу нове царине на пошиљке мале вриједности које стижу на европско тржиште.
Ријеч је о намјету од три евра који ће се односити на робу наручену путем онлајн трговина, а мјера је усмјерена на смањење прилива јефтине робе, прије свега из Кине, која се у Европу пласира преко платформи као што су Шеин и Тему.
Како је саопштено из Савјета Европске уније, нова царина почиње да се примјењује од 1. јула и остаје на снази док Унија не уведе трајно рјешење којим ће бити укинуто постојеће ослобађање од царина за онлајн куповине чија вриједност не прелази 150 евра.Планирано је да се ово изузеће у потпуности укине до 2028. године, у оквиру шире реформе царинског система ЕУ.
Привремена мјера уведена је због чињенице да пошиљке мале вриједности тренутно улазе у Европску унију без царинских дажбина, што, према оцјени Савјета, ствара нелојалну конкуренцију европским трговцима, отвара питања безбједности и здравља потрошача, повећава ризик од превара и има негативан утицај на животну средину.
Нова царина неће се обрачунавати по пакету, већ према врсти производа, која је дефинисана шестoцифреним тарифним ознакама.То значи да ће, на примјер, десет пари чарапа направљених од истог материјала бити опорезовано са три евра, док ће пошиљке које садрже производе од различитих материјала бити додатно опорезоване.
Поједини посланици у Европском парламенту поздравили су постигнути договор и поручили да би Унија требало да размотри и додатно повећање царина уколико се прилив јефтине робе не смањи.Истичу да тренутни модел онлајн трговине озбиљно угрожава европске трговце и производњу.
Онлајн платформе попут Темуа, Шеина, Алиекспреса и Амазона омогућавају директну испоруку одјеће, обуће и модних додатака из кинеских фабрика до европских купаца, често по цијенама знатно нижим од оних на домаћем тржишту.Према процјенама, више од 90 одсто пошиљки мале вриједности које стижу у ЕУ долази управо из Кине.
Европски трговци подржали су увођење нових царина, оцјењујући да је ријеч о кораку ка равноправнијим тржишним условима и заштити домаће привреде.
Шта Ви мислите о овоме?