Rast plata.jpeg

Босна и Херцеговина, Србија и Хрватска сврстале су се међу земље са највећим растом плата на свијету, показују најновије међународне економске анализе које преноси BiznisInfo.ba.

Према доступним подацима, управо БиХ заузима прво мјесто, са растом плата од чак 16,2 одсто у односу на исти период прошле године, што је уједно и највиша стопа раста међу свим анализираним државама.

Овако снажан раст плата забиљежен је и у осталим земљама региона. У Србији су плате порасле за 12,3 одсто, док је у Хрватској забиљежен раст од 9,7 одсто. Значајан раст евидентиран је и у Сјеверној Македонији, гдје плате биљеже повећање од девет одсто, у Мађарској 8,7 одсто, те у Словенији 7,69 одсто. Овим резултатима земље Западног Балкана и шире регије знатно су надмашиле већину развијених економија.

Када се ови подаци упореде са водећим свјетским економијама, разлике постају још уочљивије. У Сједињеним Америчким Државама раст плата износио је око пет одсто, у Норвешкој 5,48 одсто, у Румунији 6,3 одсто, Пољској 7,1 одсто, док је Португал забиљежио раст од 8,8 одсто. Подаци са сајта Trading Economics показују да су земље региона по динамици раста зарада далеко испред великог броја чланица Европске уније и других развијених држава.

Економски аналитичари наводе да је за овако изражен раст плата у региону заслужно више фактора. Међу кључним разлозима су значајно повећање минималних плата, хроничан недостатак радне снаге, посебно у појединим секторима, као и покушај послодаваца да задрже постојеће раднике у условима појачане миграције. Додатно, инфлаторни притисци из претходних година натјерали су владе и послодавце на административне и финансијске мјере које су довеле до раста номиналних зарада.

Ипак, стручњаци упозоравају да висок номинални раст плата не значи аутоматски и већи животни стандард. Кључно питање остаје колико тај раст може да прати повећање трошкова живота, раст цијена основних намирница, енергената и становања, као и оптерећења кроз порезе и доприносе. Управо због тога, наглашавају аналитичари, највећи изазов у наредном периоду биће очување реалне куповне моћи грађана, а не само статистички раст плата.