Vlada rs.jpeg
Република Српска у 2026. годину улази са највећим теретом јавног дуга до сада. Према буџетским пројекцијама и доступним финансијским подацима, у тој години на наплату доспијева око 1,7 милијарди конвертибилних марака кредита, док ће само за камате бити потребно издвојити приближно 279 милиона КМ. Како би се ове обавезе измириле, власт планира ново задужење готово истог износа, што у пракси значи задуживање ради враћања постојећих дугова.

Овакав модел финансирања присутан је годинама у јавним финансијама Републике Српске, али 2026. година представља преломни тренутак јер су износи који доспијевају на наплату већи него икада, док је фискални простор све ужи.

На озбиљност ситуације упозорио је и шеф Клуба посланика ПДП-а у Народној скупштини Републике Српске Игор Црнадак, који је у јавним наступима указао на обим обавеза које доспијевају у изборној години. Он је истакао да ће ануитети у 2026. износити око 800 милиона евра, што је, како је навео, највећи износ који Република Српска мора да врати кредиторима у једној години од свог оснивања.

Према његовим ријечима, одговор власти је већ дат и своди се на ново задужење у износу од око 1,6 милијарди КМ. Он упозорава да ће се на тај начин, уз неповољне услове, ићи у још веће финансијско оптерећење само да би се краткорочно одржала ликвидност у изборној години.

Планови показују да би ново задужење Републике Српске у 2026. години могло достићи износ од 1,6 до 1,7 милијарди КМ, кроз кредите и емисије обвезница. Кључни проблем није само у висини задужења, већ у његовој структури, јер се већина нових средстава не усмјерава у развојне пројекте, већ искључиво у сервисирање старих дугова.

Власт често настоји да релативизује проблем упоређујући задужење ентитета са кредитима грађана и привреде, али таква поређења нису реална. Док грађани и фирме сносе директне посљедице лоших финансијских одлука, држава дугове најчешће враћа повећањем пореза, акциза и других намета или смањењем јавних услуга.

Годишњи трошак од скоро 300 милиона КМ за камате значи мање новца за пензије, здравство, образовање и инфраструктуру. У поређењу са Федерацијом БиХ, која у 2026. планира знатно мање ново задужење, Република Српска се суочава са већим фискалним ризицима у односу на економске капацитете.

Све указује на то да ће и 2026. година бити дочекана са истом финансијском матрицом – ново задужење ради отплате старих дугова, без јасног плана фискалне консолидације и структурних реформи. Трошак такве политике, као и до сада, неће сносити они који одлуке доносе, већ грађани Републике Српске и будуће генерације.