САРАЈЕВО – Централна изборна комисија БиХ повећала је вриједност тендера за систем биометријске идентификације бирача и скенирање гласачких листића за готово десет милиона марака, и то након захтјева америчке компаније „Смартматик“, која се у Сједињеним Америчким Државама суочава са оптужбама за корупцију, сазнаје CAPITAL.
Тендер је првобитно расписан средином новембра прошле године, а његова процијењена вриједност износила је 87,9 милиона КМ са ПДВ-ом. Након жалбе „Смартматика“, ЦИК је прихватио захтјев и повећао износ на 97,3 милиона марака.
Против ове међународне компаније у октобру прошле године велика порота у Мајамију подигла је проширену оптужницу, којом се „Смартматик“ терети за учешће у шеми исплате и прања више милиона долара мита у вези са изборима на Филипинима 2016. године. Према наводима оптужнице, новац је кориштен ради добијања и задржавања уговора, као и поврата ПДВ-а и других исплата.
Истражни органи тврде да је компанија, како би финансирала мито, наводно преувеличавала цијену гласачких машина, те да је коруптивне исплате прикривала кориштењем шифрованог језика, фиктивних уговора и трансакција преко рачуна у више држава, укључујући и САД.
На тендеру ЦИК-а, „Смартматик“ наступа преко своје кћерке фирме регистроване у Холандији, што, према оцјени појединих саговорника, представља покушај дистанцирања од судског поступка у Америци. Иако је ЦИК већ повећао вриједност набавке, компанија се поново жалила тврдећи да ни нови износ није довољан.
У жалби се наводи да је повећање обухватило искључиво штампање и паковање гласачких листића, док су, како тврде, занемарени трошкови техничке подршке, обуке и ангажовања више хиљада оператера, техничара, особља позивног центра, као и транспорта опреме. Канцеларија за разматрање жалби БиХ ову жалбу је одбила као неосновану.
Међутим, друге заинтересоване фирме сумњају да је ЦИК на заобилазан начин ипак изашао у сусрет „Смартматику“. Наиме, иако је тендером било предвиђено да понуђач обезбиједи и плати потребно особље, ЦИК је током трајања поступка расписао посебан јавни позив за ангажовање истог тог кадра.
Овим позивом траже се оператери за биометријске уређаје и скенере, теренски техничари и особље позивног центра, што је идентично обавезама које су већ биле прописане тендерском документацијом. То, према оцјени критичара, значајно умањује трошкове понуђача, посебно страних компанија.
Из ЦИК-а су за CAPITAL појаснили да је још у јулу прошле године донесена одлука о формирању пројектних тимова, те да је један од задатака био и планирање додатних људских ресурса за потребе увођења изборних технологија. Наводе да је објављени упитник служио искључиво за формирање базе потенцијалног техничког кадра и да је та активност, како тврде, независна од тендера.
Шта Ви мислите о овоме?