БАЊАЛУКА – Удружење воћара Републике Српске сматра да постоји довољно простора за ширење засада под шљивом, те да би у наредном периоду могло доћи до промјене тренда, јер се тренутно не подиже велики број нових засада.
Шљива, као воћна врста, има значајну потражњу како на тржишту БиХ, тако и у иностранству, а традиционално се узгаја на око 1.000 хектара под интензивном производњом и најчешће се користи као сировина за производњу алкохолних пића.
Из Удружења воћара Републике Српске истичу да се шљива све више користи и као конзумно воће, те да је на домаћем тржишту присутна од почетка јула па све до јануара.
Стручни тим Удружења анализирао је стање тржишта шљиве у БиХ за период од 2020. до 2025. године и навео да, иако су веће површине под шљивом у Градачцу и Грачаници, по квалитету доминира шљива из рејона Поткозарја и Мајевице.
„Озбиљни купци из Федерације долазе управо у ове регионе и откупљују плодове прве класе. Шљива из Републике Српске продаје се за 0,10 до 0,20 КМ скупље у односу на ону из ФБиХ, управо због бољег квалитета“, наводе из Удружења.
Додају да се шљива из Федерације која не прође контролу квалитета у супермаркетима често пласира на тржиште Републике Српске, чиме се обара цијена домаћег производа.
Мањак конзумне шљиве надокнађује се увозом, најчешће из Молдавије, док се шљива из Србије увози углавном у случајевима мраза или елементарних непогода.
Најзаступљенија сорта је стенлеј, због добре родности, као и чачанска родна, док се пожегача и даље сматра најквалитетнијом сортом, али је њено ширење ограничено вирусом шарке.
Последњих година појавила се и пожегача на подлози очишћеној од вируса, која се све више сади, посебно у брдско-планинским подручјима, а правилна прихрана и заштита значајно повећавају могућност рода.
Из Удружења воћара напомињу да у Републици Српској и БиХ недостаје регистрованих мини-сушара, док је прерада у џемове и мармеладе и даље ријетка, али је зато развијена производња врхунске ракије шљивовице кроз мини-дестилерије.
Климатске промјене и раст температура, уз избјегавање мраза, могли би шљиву учинити једном од профитабилнијих воћних култура, јер има стабилну откупну цијену и широку примјену.
Посебно се истиче могућност извоза, јер у годинама када на тржиштима попут Њемачке недостаје шљива, комплетан род са Мајевице и осталих дијелова БиХ може бити пласиран по повољним цијенама.
Пojавила се и нова сорта из Чачка – нада, која касније цвјета, лакше избјегава мраз и погодна је и за конзум и за прераду.
Подршку воћарима пружа и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске кроз финансирање набавке садница, а од 2026. године минимална површина за остваривање подстицаја највјероватније ће износити 0,5 хектара шљиве.
Шта Ви мислите о овоме?