
САРАЈЕВО – Протеклу 2025. годину у Босни и Херцеговини обиљежио је умјерен економски раст на папиру, али и осјећај да су грађани у стварности осјетили само раст цијена.
Иако су институције говориле о стабилности и напретку ка Европској унији, свакодневни живот већине обиљежили су инфлација, скупља храна и све већи трошкови живота.
Према процјенама ММФ-а и Централне банке БиХ, раст БДП-а у 2025. години кретао се између 2,4 и 2,8 одсто, што је мање од првобитних очекивања.
Разлог за то лежи у рецесији главних спољнотрговинских партнера БиХ, прије свега Њемачке и Италије, што је директно утицало на успоравање извоза.
Иако је домаћа потрошња расла захваљујући повећању минималних и просјечних плата, тај раст је у великој мјери поништен новим таласом инфлације.
Цијене хране и енергената током године су поново убрзано расле, а просјечна инфлација достигла је између 3,6 и 4,3 одсто на годишњем нивоу.
Валутни одбор и везаност конвертибилне марке за евро обезбиједили су монетарну стабилност, али су истовремено ограничили могућност Централне банке да активно реагује на инфлаторне притиске.
Повећање минималне плате у оба ентитета донекле је поправило куповну моћ најсиромашнијих, али је истовремено изазвало притисак на послодавце и додатне трошкове у реалном сектору.
Многе компаније биле су приморане да повећају плате како би задржале раднике, али су те трошкове често пребацивале на крајње потрошаче кроз више цијене.
Извоз је у 2025. години растао спорије од увоза, што је довело до додатног повећања спољнотрговинског дефицита, док су директна страна улагања остала на скромном нивоу због политичке нестабилности и компликованих процедура.
Иако су буџети на свим нивоима власти били већи захваљујући већим приходима од ПДВ-а и акциза, та средства углавном су коришћена за текућу потрошњу, а мање за развојне и капиталне пројекте.
Јавни дуг БиХ остао је релативно низак у поређењу са регионом, али су економисти упозоравали да без озбиљних структурних реформи и инвестиција у производњу нема одрживог раста.
Све у свему, 2025. година у БиХ остала је упамћена као година у којој економија формално није стала, али су грађани најјасније осјетили само један тренд – инфлацију која је појела већину добитака.
Шта Ви мислите о овоме?