Док већина штеди, елита увози возила од 400.000 марака

Док се већина грађана Босне и Херцеговине суочава са ниским примањима и растућим трошковима живота, подаци о увозу луксузних аутомобила показују потпуно другачију слику потрошње једног дијела становништва.

Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, за десет најскупљих аутомобила увезених током ове године издвојено је готово 3,5 милиона конвертибилних марака.

Тај износ готово је идентичан прошлогодишњем, што указује на континуитет високе потрошње у сегменту луксузних возила.

Највише новца потрошено је на луксузни „Porsche 911 GT3 RS“, за који је плаћено 436.833 КМ.

Међу десет најскупљих возила нашао се и „Mercedes G класа“ вриједан готово 400.000 КМ.

Листу додатно чини још пет „Porschea“ и два „Mercedesa“, сваки са цијеном већом од 350.000 КМ.

На списку је и италијански „Lamborghini Urus 636“, чија је вриједност износила готово 335.000 КМ.

Само по основу увозних дажбина за ових десет возила уплаћено је укупно 578.879 КМ.

Социолог Ведран Француз истиче да скупа имовина у савременом друштву све мање има практичну, а све више симболичку вриједност.

„Имовина више не служи примарно да задовољи стварне потребе, већ да пошаље поруку успјеха, моћи, припадности или друштвене вриједности појединца“, рекао је Француз за „Глас Српске“.

Он додаје да у постконфликтним и економски несигурним друштвима материјални статус често постаје замјена за осјећај сигурности.

„Како институције слабе, а будућност постаје неизвјеснија, људи сигурност траже у ономе што је видљиво – кући, стану, аутомобилу или земљи. Имовина тако постаје својеврстан штит од страха и неизвјесности“, појаснио је Француз.

Он истиче да је снажан мотив и друштвено поређење.

„Људи све чешће купују не зато што им је нешто неопходно, већ зато што то има неко други, како не би били доживљени као мање вриједни“, навео је Француз, додајући да је аутомобил постао потврда идентитета.

Предсједница Удружења потрошача „ToPeer“ из Добоја Снежана Шешлија упозорава да висока цијена не значи увијек и врхунски квалитет.

„Због тога је данас примјетна већа опрезност, а дио грађана више не жели да улаже у куповину нових возила, већ се задовољава оним што већ има“, рекла је Шешлија.

Говорећи о раскораку између луксузне потрошње и реалног животног стандарда, она је истакла да пракса често показује другачију слику од званичних статистика.

„То дугорочно није одрживо и сигурно ће доћи на наплату“, нагласила је Шешлија, додајући да се куповина луксузних возила често финансира кредитима и нестандардним облицима задужења.

Подаци о поријеклу увезених аутомобила показују да је од јануара до новембра највише возила стигло из Кине.

Из те земље увезено је укупно 610 аутомобила, од чега 542 нова и 68 половних, укупне вриједности око 13,27 милиона КМ.

По том основу плаћено је 4,46 милиона КМ дажбина.

На другом мјесту по броју увезених возила налазе се Сједињене Америчке Државе, из којих је увезено 592 аутомобила.

Од тог броја само пет је нових, док остатак чине половна возила.