Krvni pritisak.jpeg

Често се каже да је повишен крвни притисак, односно хипертензија, болест савременог човјека.

Данас је хипертензија једна од најчешћих болести у свијету и погађа подједнако становнике развијених и неразвијених земаља.

У више од 95 одсто новооткривених случајева не зна се тачан узрок настанка болести.

Према подацима из 2013. године, сваки четврти становник Европе има повишен крвни притисак.

Сматра се да особа има повишен крвни притисак када вриједности износе 140 ммХг систолни и 90 ммХг дијастолни притисак и више.

Постоји тренд да се граница нормалних вриједности крвног притиска постепено снижава.

Особама са повишеним крвним притиском прије свега се препоручује промјена исхране и начина живота.

Лијекови за регулацију притиска препоручују се као посљедња опција, иако то у пракси често није случај.

Редовна физичка активност један је од најефикаснијих начина за снижавање притиска.

Особе које свакодневно вјежбају најмање 30 минута могу снизити систолни притисак за три до пет ммХг.

Повећање уноса калијума помаже у снижавању вриједности крвног притиска.

Намирнице богате калијумом су печени кромпир са кором, банане, сок од наранџе, јогурт, шампињони, риба, суве кајсије и бијели пасуљ.

Смањење уноса соли има значајан утицај на контролу притиска.

Особама са хипертензијом препоручује се да унос соли не прелази 600 милиграма дневно.

Та количина се већ налази у свакодневним намирницама, па додатно сољење често није потребно.

Смањењем уноса соли систолни притисак може бити нижи и до пет ммХг.

Престанак пушења доприноси општем здрављу организма.

Смањење конзумације алкохола такође је важно у контроли притиска.

Препоручује се највише једно алкохолно пиће дневно.

Контрола стреса има велики утицај на вриједности крвног притиска.

Јога, вјежбе дисања и медитација могу значајно помоћи у снижавању притиска.

Контрола тјелесне тежине представља један од кључних фактора у превенцији хипертензије.

Сваким изгубљеним килограмом систолни притисак се у просјеку може снизити за око 0,5 ммХг.

Смањење уноса кофеина може допринијети стабилизацији притиска.

Препоручује се једна до двије мање шољице кафе дневно или напици са смањеним садржајем кофеина.

Редовна контрола крвног притиска је од кључне важности.

При свакој посјети љекару препоручује се мјерење притиска ради раног уочавања промјена.

Активан начин живота и уравнотежена исхрана доприносе здрављу срца и крвних судова.