Branislav rajkovic.jpeg

Ефендија, ђакон, фратар и представник Јеврејске заједнице заједно су гостовали синоћ у емисији „Прессинг“ на телевизији N1.

Гости емисије били су Изет ефендија Чамџић, главни имам Меџлиса Исламске заједнице Завидовићи, ђакон Бранислав Рајковић, свештеник Епархије захумско-херцеговачке и приморске, фра Мирко Мајданџић, фратар Босне Сребрене и жупник Жупе Брестовско, те Владимир Андрле, предсједник Јеврејског културно-просвјетног и хуманитарног друштва „Ла Беневоленција“.

У разговору је отворено питање да ли су људи у Босни и Херцеговини заиста свјесни богатства вјерских, културних и националних различитости или су допустили да их политичке поруке подјела удаље једне од других.Говорило се о томе колико у времену празника значи други и другачији, колико смо заиста спремни на међусобно поштовање, те да ли се спас за друштво може пронаћи у духовности и истинском комшилуку.

Говорећи о суживоту који се, како је наглашено, у БиХ већ живи упркос политичким порукама, и осврћући се на недавни прилог РТРС-а о куповини станова у Источном Сарајеву, Владимир Андрле је истакао:

„Сасвим је природно да људи из Сарајева купују станове у Источном Сарајеву.Када то гледамо с тог нивоа, не да имамо шансе – него то већ живимо.Али су присутне националистичке политике.“

Изет ефендија Чамџић нагласио је да се суштина вјере огледа у дјелима и понашању, а не у формалним одредницама.

„Вјера је понашање.Понекад себи кажем да је обред само припрема да будем вјерник.Мислим да је, упркос свему, комшилук у Босни и Херцеговини и даље жив и да већина људи нема проблем с тим што Ристо и Расим живе једни до других у истој згради.“

Ђакон Бранислав Рајковић из Требиња истакао је да људи често прихватају наметнуту причу о дубоким подјелама, иако је реалност другачија.

„Сувише често повјерујемо да су те подјеле суштинске.Из мог личног искуства, ситуација је често потпуно другачија.“

Као примјер навео је зграду у Требињу у којој живи, нагласивши да у свакодневном животу заједништво функционише без проблема.

„Зграда у Требињу, у којој живим, вјеровали или не, трећину станара чине Сарајлије, Бошњаци, који немају никакве везе са Требињем, и овом приликом их посебно поздрављам…Ми заиста јако успјешно функционишемо.“