Dodik.jpg

Тужилаштво БиХ неће покретати истрагу против Милорада Додика поводом кривичне пријаве коју је поднио предсједник Клуба делегата бошњачког народа у Дому народа Парламента ФБиХ Јасмин Дувњак, а која се односила на наводно псовање геноцида.

Кривична пријава поднесена је након тврдњи више учесника састанка тадашње владајуће коалиције у Коњицу, одржаног у љето 2023. године, да је Додик током тог састанка употријебио спорне ријечи, након чега је неколико мјесеци касније Дувњак поднио пријаву.

Из Тужилаштва БиХ саопштено је да из саме пријаве и достављених списа произилази да пријављено дјело не представља кривично дјело, те да не постоји основ сумње за покретање истраге.

Како је наведено, уз пријаву су достављени и медијски написи у којима су о спорном догађају говорили, између осталих, Зукан Хелез и Милорад Додик, а у оквиру провјера припадници СИПА су узели и изјаву од Хелеза.

„Поступајући по Захтјеву за прикупљање доказа Тужилаштва БиХ од 22.01.2025. године Агенција за истраге и заштиту је доставила Записник о саслушању свједока Зукана Хелеза од 19.02.2025. године у којем је наведено да је дана 30.06.2023. године као члан делегације СДП БиХ присуствовао међустраначком састанку коалиције на државном нивоу коју сачињавају представници Тројке, СНСД и ХДЗ БиХ, да је том приликом био присутан и тадашњи предсједник РС Милорад Додик као члан или вођа делегације СНСД, те да је у току састанка реаговао појачаним тоном, агресивно, псујући геноцид.“

Тужилаштво је навело да састанак у хотелу „Гарден сити“ у Коњицу није био сниман и да не постоји транскрипт, што је потврђено и од стране хотела, као и из СДП-а БиХ.

Након анализе свих прикупљених доказа, изјава и околности, Тужилаштво БиХ је оцијенило да не постоје обиљежја кривичног дјела изазивања националне, расне и вјерске мржње, раздора и нетрпељивости.

„Уважавајући наводе кривичне пријаве и извршене провјере, Тужилаштво БиХ је оцијенило да у конкретном случају не постоји основ сумње за постојање кривичног дјела.“

Како је појашњено, за постојање овог кривичног дјела неопходно је да радња буде објективно погодна да изазове насиље или мржњу код шире јавности, као и да постоји јасна намјера, што у овом случају није утврђено.

Тужилаштво је додало да се спорни догађај одиграо на затвореном састанку, без присуства јавности, те да након њега није забиљежена било каква посљедица која би указивала на подстицање на мржњу или насиље.