Djeca na telefonima u skolama.jpeg

Алармантни подаци из Републике Српске: Дјеца на телефонима и до седам сати дневно, посљедице већ видљиве

Док родитељи углавном вјерују да њихова дјеца мобилне телефоне користе умјерено и претежно у образовне сврхе, стварна слика је знатно другачија.Према истраживању Омбудсмана за дјецу Републике Српске, дјеца често проводе седам и више сати дневно на мобилним телефонима, не рачунајући вријеме проведено уз телевизор, рачунар, конзоле и друге дигиталне уређаје.

Истраживање спроведено међу дјецом и родитељима показало је велики раскорак између родитељске перцепције и стварних дигиталних навика дјеце, потврђено је из Омбудсмана за дјецу РС.

Из ове институције упозоравају да овако интензивна употреба телефона оставља озбиљне посљедице по свакодневно функционисање дјеце.Најчешће се уочавају умор, нервоза, пад концентрације и смањена мотивација, док родитељи те промјене не повезују увијек са прекомјерним коришћењем телефона.

Посебно забрињава податак да дјеци путем интернета често пишу непознате особе, о чему родитељи уопште немају сазнања, што указује на потребу већег надзора и интересовања за дигитални живот дјеце.

Из Омбудсмана наглашавају да забране саме по себи не дају резултате, јер их дјеца лако заобилазе.Кључ су разговор, јасна правила и однос повјерења, уз поруку да највећи проблем данас није то што су дјеца на интернету, већ што одрасли не прате гдје су и како проводе вријеме у дигиталном простору.

Омбудсман за дјецу Републике Српске Гордана Рајић истиче да дјеца веома прецизно знају шта раде на интернету, док родитељи често немају реалну слику.Како каже, родитељи мисле да дјеца интернет користе кратко и углавном за школу, док дјеца отворено признају да су то сатима игрице, видео-садржаји и дописивање.

Рајићева додаје да дјеца често користе друштвене мреже под лажним именима, бришу историју претраживања и имају више налога како би сакрила своје онлајн понашање.

Са узрастом расте не само вријеме проведено на интернету, већ и емоционална везаност.Дјеца постају нервозна без интернета, а садржаји које гледају утичу на њихово расположење, самопоуздање и осјећај вриједности, упозорава Рајићева.

Посебно је забрињавајуће што дио дјеце контакте са непознатим особама не доживљава као опасност, док родитељи често ни не знају да се такви контакти дешавају.

Предсједник Актива директора основних школа регије Добој Љубиша Благојевић истиче да су у школама телефони углавном забрањени, али да се проблем преноси у куће.Наводи да школа може указати на проблем, али да је кључна одговорност на родитељима, јер без кућне контроле дигиталне навике дјеце измичу надзору.