Самостално узимање суплемената све је чешћа појава, а многи грађани вјерују да једна таблета може ријешити бројне здравствене проблеме. Међутим, љекари упозоравају да оваква пракса може имати озбиљне посљедице, па чак довести и до болничког лијечења. Кардиолог др Милена Пандрац истиче да се у клиничкој пракси све чешће сусреће са пацијентима који су због неправилне суплементације имали компликације, посебно хронични болесници.
Она наглашава да суплементи нису безопасни како се често мисли и да неки од њих могу садржати и повишене нивое тешких метала. Због тога је, како каже, неопходно да се суплементација примјењује искључиво када за то постоји доказана потреба, у строго одређеним дозама, током ограниченог временског периода и уз обавезну консултацију са здравственим радником.
Суплементи могу бити неопходни у појединим случајевима, на примјер када лабораторијске анализе покажу недостатак одређеног витамина или минерала, али и тада њихову употребу мора пратити љекар.Према подацима Института „Батут“, у Србији је током 2024. године од болести срца и крвних судова преминуло 46.841 лице, а кардиоваскуларне болести и даље су водећи узрок смртности са учешћем од готово 48 одсто. Управо због жеље да боље контролишу болест, многи пацијенти почињу самостално да користе суплементе, не пријављујући то својим љекарима.
Др Пандрац упозорава да суплементи представљају додатке исхрани који служе као допуна уносу хранљивих материја када исхрана није довољна, што је често случај код хроничних болесника, старијих особа и дјеце. Они могу садржати витамине, минерале, аминокиселине, омега-3 масне киселине, биљне екстракте и пробиотике, али њихова безбједност зависи од квалитета препарата и односа активних и помоћних супстанци.Због могућих интеракција са лијековима и ризика од предозирања, она наглашава да је прописивање, контрола квалитета и правилно дозирање суплемената искључиво у надлежности љекара.
Шта Ви мислите о овоме?