И поред тога што је овогодишњи "црни петак" у Српској дочекан са новим Законом о заштити потрошача, који треба да стави тачку на лажне попусте, прве контроле, према ријечима упућених, показују да трговци и даље игноришу прописе, а недостатак инспектора на терену отвара им врата за злоупотребе.
Уочи овогодишњег "црног петка" на снагу је ступио нови Закон о заштити потрошача у Српској па ће се прве озбиљније анализе ефеката и његове примјене моћи, како су истакли у Инспекторату РС, очекивати тек у наредном периоду. Како су нагласили, потребно је да протекне одређени временски оквир да би могли бити извучени основани закључци о стварном напретку у области заштите потрошача.
- С обзиром на то да се "црни петак" поклапао са самим ступањем закона на снагу, тржишна инспекција је крајем прошле седмице спровела контроле у трговачким објектима. Од 80 обављених надзора у 13 случајева утврђени су пропусти те је наложено њихово отклањање и издато 11 прекршајних налога у укупној вриједности од 7.000 КМ - казали су у Инспекторату.
Додали су да су се неправилности најчешће односиле се на издавање рачуна, истицање цијена, као и вођење пословних књига и евиденција.
- Инспектори су током контрола скретали пажњу трговцима да је на снагу ступио нови закон и да су обавезни да у предвиђеном прелазном року од шест мјесеци ускладе своје пословање са свим прописаним одредбама - рекли су у Инспекторату, нагласивши да је, на основу повратних информација, већина трговаца упозната са измјенама.
У Инспекторату истичу да од трговаца очекују да своје обавезе испоштују без потребе за репресивнијим мјерама.
- Циљ инспекцијског надзора није кажњавање само по себи, већ стварање уредног и транспарентног тржишта на којем се поштују права потрошача загарантована законом - поручили су у Инспекторату.
Док је у Српској надзор имао савјетодавнији карактер, у ФБиХ су биле изречене знатно веће казне. У Федералној управи за инспекцијске послове наводе да су малопродајни објекти на подручју Сарајева, Тузле, Тешња и Мостара кажњени са укупно 67.900 КМ, а прекршаји су утврђени код чак 96 одсто контролисаних субјеката. Најчешћа кршења односила су се, како су истакли, на нејасно или непотпуно истицање цијена прије и послије снижења те на пропусте у промотивним кампањама, декларацијама и роковима трајања производа.
Извршна директорица приједорског Удружења "Дон" Муриса Марић истакла је за "Глас" да прекршаја свакако има, али да је проблем и у томе што велики број грађана у Српској уопште није упознат са новим прописима, посебно са обавезом да на сваком артиклу мора бити приказана најнижа цијена у претходних 30 дана. Она подсјећа и на дугогодишњи проблем недовољног броја инспектора, што у пракси значи да је немогуће обухватити све трговачке центре и провјерити свако истицање цијена, посебно у периодима када су попусти велики и разнолики.
- У БиХ, за разлику од других земаља, "црни петак" није изазвао велику куповну еуфорију. То говори и о ограниченој платежној моћи становништва, али и о дугогодишњем неповјерењу потрошача због бројних нерегуларности којима су свједочили, од подизања цијена уочи попуста до недовољно транспарентних снижења - поручила је Марићева.
Спори трендови
Муриса Марић је истакла да се трендови код нас спорије мијењају па роба која не буде продата ове године често поново заврши на рафовима већ у наредној.
- У суштини, придружили смо се глобалној причи "црног петка", али не и оном осјећају који је присутан у иностранству, гдје људи стоје у редовима да би купили производе који су заиста знатно снижени - казала је Марићева, додајући да се нада да ће примјена новог закона у будућности донијети више реда и више повјерења у тржиште.
Шта Ви мислите о овоме?