Чудо у Србији: Тијана и Лазар добили идентичне тројке – Марка, Матију и Михајла

Ова вијест била је потпуни шок за млади брачни пар који већ има четворогодишњу ћерку Лару.

Први преглед који ће памтити читав живот

За Телеграф су поносни родитељи причали о првом прегледу који никада неће заборавити, страху који се на тренутак уселио у њихове животе и безграничној срећи која сада већ шест мјесеци испуњава њихов топли дом.

Тијана се на почетку разговора присјетила тренутка када је сазнала да носи тројке, тренутка који никада неће моћи да заборави и који је разлог неописиве среће коју данас осјећају.

- Информација да носим тројке била је шок и велико изненађење за мене првенствено, а онда и за супруга, нисмо то очекивали. Када смо отишли на први преглед да ми докторка потврди трудноћу, рекла је да види близанце, али пошто је још рано, да дођем за неких недељу дана да би ми то и потврдила. Када сам отишла били су наравно близанци, али је поред две видела и трећу бебу. У том тренутку пуно се ту осећања помешало и срећа и страх и брига да ли ће све бити како треба - почиње поносна мајка за Телеграф.рс.

Како је рекла, сама трудноћа је протекла добро, али је постојала брига хоће ли све бебе доћи на свијет живе и здраве, а када се то и догодило, одахнули су. Иако су имали спремно једно име за бебу, очекујући једно дијете, када је ултразвук показао тројке, схватили су да ће морати да се одлуче за још два имена, што им наравно није тешко пало, причају кроз смијех.

Имена која су се сама наметнула

- Пошто је докторка саопштила да су једнојајчани, три дечака, прва моја замисао била је да сви буду на исто слово, тако да је некако спонтано дошло - Марко, Матија и Михајло. Михајло је по ступруговом покојном деди - прича насмијана мајка и додаје да је вијест о трудноћи и за њихове породице била изненађење будући да у породици до сада није било близаначких трудноћа.

Око дјеце има пуно посла, а кажу да без помоћи не би могли тако лако да организују све обавезе. Дјеца траже пажњу, а они је сада морају подијелити равномјерно на четири дијела, а на почетку је, кажу, било тешко разликовати синове, док сада то иде од руке свима.

- У почетку је Марко био најмирнији, а сад је најнемирнији, а Матија и Михајло су мирнији од њега. Првих месец дана их нисмо тако лако разликовали, морам да признам, ни ја их нисам разликовала, после, како је почео да се мења облик лица, нашли смо сваком по неку препознатљивост по којој их разликујемо, прво супруг и ја, а сада и ћерка Лара, без грешке зна који је који бата - прича Тијана док у крилу држи ћеркицу.

Умор присутан, али срећа побјеђује све

У помоћ су им притекле баке које им наизмјенично помажу, па је читав процес мало лакши.

- Храњење траје и по сат времена некада и дуже. Некада храним ја две бебе у исто време, а мама, свекрва или супруг једну, или обрнуто, и сека помаже, Лара је најбоља старија сестра - прича поносна мајка.

Каже да је увијек присутан умор, а томе највише доприноси мањак сна, али када погледа своју дјецу, све то нестане у трену.

- Све се то заборави када их видим, све то прође. Јесте пуно изазова, али у замену за ово што имамо ништа то није тако страшно. Најтежа ми је била сама трудноћа, е сад када су се они родили и кад су дошли на свет, све је некако лакше. Кад су рекли да је све било како треба тад смо одахнули - прича поносна мајка кроз осмех.

Узбуђени тата каже да није могао ни да замисли да ће данас бити окружен са четворо деце и да ће њихов дом у оволикој мјери бити испуњен дјечијим гласовима, а испричао је како сада изгледа један њихов дан.

- Живот са четворо деце изгледа врло турбулентно и прелепо, то је нешто за шта се живи. Просто, сваки дан носи нешто другачије, нешто што нисмо видели претходних дана, тако да сваким даном очекујемо неке занимљивије ствари - прича отац који у рукама држи једог од својих синова.

Каже да његовој срећи није било краја када је чуо да ће добити још троје деце.

- Ја сам био пресрећан, прво смо сазнали да су близанци, био сам пресрећан, али кад сам чуо да су тројке... До тада нисам ни размишљао, наравно да постоје, тројке, четворке, али нисам ни помишљао да то може мени да се деси, осећај је прелеп - прича Лазар не скидајући осмијех са лица.

Добра организација је, додаје, кључ свега.

- Успевамо, не бисмо могли без нечије помоћи. У сваком тренутку морају минимум две особе да буду са њима поготово, али и са ћеркицом. Трудимо се и за сада успевамо - поручује отац.

Прије шест мјесеци породица Донић постала је богатија за три члана када је млада мајка Тијана на свијет донијела Марка, Матију и Михајла који су унијели, како је тата рекао, праву турбуленцију у њихов живот, али ону добру, ону од које не спавају, али ону од које сваки дан започињу мишљу да су најсрећнији и најбогатији на свијету.