У Музеју Херцеговине је одржана промоција књиге „Ако ме тражиш“, пјесника и стрип умјетника Јована Братића из Невесиња.
Ово је пета Братићева збирка пјесама која садржи стотинак пјесама које су подијељене у двије цјелине. Оне су насловљене са „Небо и камен“ и „Шетња по сновима“. Прва цјелина је више на родољубивом тематиком, а друга са љубавном.
Према ријечима аутора, његова поезија обухвата родољубиве, социјалне и љубавне пјесме.
„По тој тематици сам разлучио те пјесме на двије цјелине. Боље је направити подјеле између тих врста пјесама. Љубав је исто родољубље, а љубав је живот“, рекао је Братић.
Упечатљива је по многима пјесма „Преци“, а и симбол мајке.
„Мајка је најтоплије упориште на које смо сви навикли и склониште од свих брига. Од дјетињства како смо потекли па како растемо враћамо се тој руци у којој се осјећамо најбезбједније, најтоплије и гдје осјећамо највећу јубав. Ко ће нам пружити највећу љубав, него мајка. То је неко ко те и донио на овај свијет“, казао је Братић.
Братић каже да је мајка и отаџбина.
„Мајка нас доноси на свијет, а отаџбину треба чувати. То је велики задатак за генерације нама који смо тренутно присутни и онима који долазе. Требамо да чувамо нашу отаџбину, наша гробља предака и да не уништимо те мостове који нас спајају са прошлошћу, нашим прецима и нашим исконом“, прича Братић.
Братић наглашава да је ово његов покушај да скрене пажњу млађим генерацијама које лутају и да их упуи на праве стазе на којима треба да траже изворе са којима ће бити много јачи да корачају кроз будућност.
„То је снажан елеменат који је одржавао наше претке и не желим да изгубимо ту нит, структуру која је чинила те људе и то је главни разлог због којег смо остали вијековима на Балкану и овој вјетрометини“, објашњава Братић.
Братић је и стрип цртач и многи кажу да свака његова пјесма је стварање неких слика.
„То је причање истих ствари само кроз другу форму, два различита медија. Свака би пјесма могла да послужи да се направи по једна стрип прича. Такву поезију желим и да правим да она може да исприча неку причу и да носи поруку која би се могла раширити кад би се обрађивала кроз неки други медиј као роман, музика“, јасан је Братић.
О књизи су говорили пјесник др Доброслав Ћук, Драгана Турањанин – рецензент књиге, професор српског језика и књижевности, док су стихове казивали професор српског језика и књижевности Наташа Абрамовић и књижевник и музичар Горан Дука.
ПРЕЦИ
Они су нам прокрчили стазе
сјекли коров, озидали куће,
чували су ријеч и образе,
били спремни на бол и прегнуће.
Преци, то су златна поља жита,
грмље лозе и њиве дувана,
историја, што се данас чита,
и стијена, сунцем окупана.
Они су нам удахнули вјеру,
учили нас да волимо људе,
дјелима су исписали еру,
о њима ће потомци да суде.
Преци, то су ова гробља стара,
ове плоче зарасле у траву,
она пјесма из уста гуслара,
сјај свијеће, здравица за славу.
Они су нам узорали њиве,
откали нам рајтозе и блузе,
у ропству су учили да живе,
и у мраку су скривали сузе.
Преци то су ова брда плава,
мирис свјежег ђурђевданског јутра,
ова цјветна, долина док спава,
и све оно што нас чека сјутра.
Они су нам клесали слободу,
стекли славу на оштрици мача,
у насљеђе оставили роду,
поља борбе, поноса и плача.
Преци, то су огњиште и село,
оштра ганга из стаситих груди
фијук косе и уморно чело
шапат мајке, што нас њежно буди.
Шта Ви мислите о овоме?