Ђурђиц је хришћански и народни празник који се прославља 16. новембра (3. новембра по старом календару), чиме се обиљежава успомена на пренос моштију Светог Ђорђа и обнављање његовог храма у ком је положено његово тијело.
Када је цар Диоклецијан издао наређење да се одруби глава, и Светом Ђорђу и царици Александри, војници су их повели на губилиште, ван града.
Малаксала и слаба царица Александра, на путу до мјеста погубљења, замолила је војнике да мало одмори и ту на губилишту је издахнула, прије посјечења.
Када је стигао на губилиште, Ђорђе је стао на одређено мјесто и помолио се. Онда је положио своју главу, и био посјечен 6. маја по новом календару 303. године.
Према завјештању, тијело Светог Ђорђа је пренијето у Лиду, а на његовом гробу је касније подигнута црква.
По црквеном учењу, 16. новембар је дан када је обновљен храм светог Великомученика Ђорђа у Лидији, гдје је положено његово тијело – и Срби га прослављају као празник под именом Ђурђиц.
Култ Светог Ђорђа се зачео доста рано. На мјесту његовог гроба у Лиду, за вријеме владавине цара Константина I (306-337), подигнут је храм посвећен у његову част. Током 4. вијека, његов култ се из Палестине проширио на цијело Источно римско царство.
У 5. вијеку се култ овог свеца проширио и на Западно римско царство. Године 494, проглашен је за светитеља од стране Папе Геласијуса Првог (492–496).
Веома је слављен код Срба и најчешће га називају Свети Ђорђе или Свети Ђурађ. Многи га славе као крсну славу. Српска православна црква /СПЦ/ га слави два пута годишње. Главни празник је Ђурђевдан и празнује се 6. маја по грегоријанском календару (23. априла по црквеном), а други је пренос његових моштију - Ђурђиц, који се слави 16. новембра (3. новембра по црквеном).
На икони везаној за Ђурђевдан је Свети Ђорђе приказан на коњу како убија аждају. Други приказ је Свети Ђорђе као војник са копљем у руци. У нашем народу се овакво представљање зове Ђурђиц и везанo је за славу Ђурђиц.
Посвећени су му многи манастири, међу којима најпознатији манастир Ђурђеви Ступови.
У богослужбеном календару само је Ђурђевдан обиљежен црвеним словом, док Ђурђиц не спада у заповједне празнике иако је од великог значаја за православну цркву.
Дани од Ђурђица до Светога Мрате називају се Мратинци или Вучији дани јер је свети Мрата заштитник вукова.
Шта Ви мислите о овоме?