У Музеју Херцеговине промовисана је монографија „Херцег Нови – Не дамо светиње". У њој су прикупљени материјали о свим литијама које су одржане у Херцег Новом, од децембра 2019. до августа 2020. године.
Књига је изашла из штампе прошле године, а има и поглавље којем је наслов „Подршка Требиња“.
У Требињу је било организовано више литија и то већ други дан по изгласавању спорног закона о слободи вјероисповијести 29. децембра 2019, затим Световасилијевска литија 9. фебруара 2020. године од Мркоњића до Требиња и ауто-литија пред саме изборе у Црној Гори 23. августа 2020. године.
Његово високопреосвештенство архиепископ мостарско-требињски и митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски господин Димитрије рекао је да су литије биле природно стање овога свијета и читавог космоса, васељења творевине па и човјека.
"То је наше природно стање. Док смо у овој историји на земљи, док траје вријеме овакво како га ми познајемо, литије и покрети су наше природно стање. Чим станемо, питање је да ли смо истински хришћани. Ово чудо од литија је природно стање хришћана. Од почетка су хришћани они који су на путу по овоме свијету“, објаснио је митрополит Димитрије.
Он је испричао и једну анагдоту приликом преласка граница за вријеме литија када су их полицајци прегледали и питали куда иду.
„Ми смо сваки пут прелазећи границу паркирали аутомобил и питали би нас шта вам је ово, шта оно. Ово је митра, ово је жезла... Видим једног полицајца нешто на њему. Да ли ме је он више пута испитивао или задржавао не знам и видим да нешто жели да ми каже. 'Владико, снимају ме ове камере, а морам да радим. Ако можеш опрости ми као човјеку и хришћанину, а полицајцу како год хоћеш'", испричао је митрополит Димитрије.
Небојша Рашо, један од аутора књиге, нагласио је да је највише фотографија било на телефонима, а захваљујући YоуТубе каналу "Не дамо светиње Херцег Нови" сачуване су све бесједе и направљена је хронологија литија.
„Нормално да је било проблема јер је требало све то скупити, сложити хронолошки, а народ се одазвао и слао је своје фотографије са телефона. Људи су нам доста помогли новчано, а помогао нам је и Град Требиње. Увијек је Бог био уз нас и проналазио начин да нас усмјери. Издали смо књигу уз благослов митрополита Јоаникија и надам се да смо успјели да та литијска времена покажемо. Можемо га само документовати јер се то не може описати већ само доживјети. Највеће литије биле су по киши, снијегу као у Шавнику. Најбоље могу то описати ријечима митрополита Амфилохија 'Ово нису моје литије ни владике Атанасија. Ово су литије Светог Василија Острошког'“, казао је Рашо
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић присуствовао је првој литији у Херцег Новом, а и на другим литијама у Црној Гори, а био је и један од многобројних Требињаца који је препјешачио од Мркоњића до Требиња.
„Сви су срцем били на литијама и није био потребан неки позив за то, већ осјећај припадности истом народу. Зато је један одређени број људи ишао у Црну Гору и подржавао, али исто тако је неко размишљао и организовао литије на подручју града Требиња. Литија је била као продужена литургија и тај осјећај је био непоновљив. Све је изгледало мирно, али је слало јасну поруку. Треба да размишљамо на који начин да објединимо људе без обзира на границе које на неки начин постоје. Јер ако ми замислимо да их нема њих неће ни битиС. а поносом истичем да су Требињци и Требињке дали велики допринос у литијама, и што је веома важно то су дали из срца“, рекао је Ћурић.
О књизи су још говорили и протојереј-ставрофор Обрен Јовановић и предсједник Црквене општине топаљско-херцегновске Зоран Лазаревић.
Шта Ви мислите о овоме?