Parlament bih.jpg

Нови стари приједлог закона о државној имовини, иза којег је стала група политичких представника бошњачког народа, распирио је варнице, посебно у односима између партија са српским предзнаком, а расправа о том документу могла би почети већ крајем овог мјесеца у Представничком дому парламентарне скупштине.

Полемике о имовини трају још од 2005. када је тадашњи високи представник Педи Ешдаун наметнуо Закон о забрани располагања државном имовином. Републички званичници тврде да имовина у БиХ припада ентитетима за шта упориште постоји у Дејтонском мировном споразуму, уз опаску да БиХ нема надлежност да регулише питање државне имовине.

У прилог наводе и чињеницу да је у Брчком проблем имовине ријешен тако што је она постала власништво дистрикта, док бошњачки политичари желе да питање имовине ставе у оквир "државног власништва".

У једном моменту се чак и спекулисао да ће Кристијан Шмит, који се налази у фотељи високог представника, а којег Српска не признаје јер није изабран у складу са процедурама у УН, наметнути закон о државној имовини, до тога није дошло.

Ипак, при ОХР-у је формирана одређена комисија која се бавила тиме, док је и Шмит својевремено позвао Парламентарну скупштину БиХ да уз њихову помоћ ради на доношењу "државног закона којим ће се регулисати питање државне имовине", нагласивши да је неприхватљиво да инвестиције у БиХ не могу бити у пуном смислу изведене, јер нема спровођења одлука Уставног суда БиХ и одговарајућег законодавства.

Посљедњи пут да у Парламентарној скупштини буде усвојен акт који се тиче имовине пропао је крајем прошле године. Тада је Колегијум Представничког дома, у којем су били Небојша Радмановић (СНСД), Маринко Чавара (ХДЗ БиХ) и Денис Звидзић (НиП), са два гласа "против" и једним "за", зауставио приједлог који су, прегласањем српског члана Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић, усвојили и ка Парламентарној скупштини послали бошњачки и хрватски члан, Денис Бећировић (СДП) и Жељко Комшић (ДФ).

Међутим, иста верзија закона о државној имовини поново је прије  неколико дана упућена у процедуру.

Овај пут иза њега су стали бошњачки посланици у Представничком дому Јасмин Емрић, Шемсудин Мехмедовић, Аида Баручија и Елвиса Хоџић, а акт је упућен по хитној процедури што значи да о њему неће прво дискутовати Колегијум дома, у који је у међувремену ушао СДС-ов Дарко Бабаљ умјесто Радмановића као посљедица промјене већине у том дому.

Иако су поједини правници за приједлог Бећировића и Комшића истицали да је ријеч о антидејтонском рјешењу, пуном неправилности, Емрић за "Глас" каже да су се на овај потез одлучили због говора Шмита на сједници Савјета безбједности када је указао да се мора ријешити питање имовине.

- Треба нам коначно рјешење да би се имовина ставила под пуну контролу. Колегијум дома је требало и прошли пут да пусти закон у процедуру и да се о њему прича, трага за рјешењима. Дошло је вријеме да се отварају све теме и зато, између осталог, иде по хитном поступку јер је то начин да отворимо

расправу - изјавио је Емрић који сматра да би сједница могла да буде већ 27.

новембра, за када је заказана прва посебна сједница на којој ће посланици и делегати постављати питања представницима Савјета министара БиХ.

Упућивање приједлога закона о државној имовини је, с друге стране, поново изазвало оштру политичку полемику унутар Републике Српске. Док власт упозорава да се ради о покушају новог преноса надлежности и директном удару на уставни поредак, дио опозиције оптужује владајући СНСД за ћутање и договоре.

Прво је управо Бабаљ открио да је упућен нови приједлог, питајући због чега о томе СНСД мудро ћути и истичући да ће се показати да ли је "ћутање власти из Српске у институцијама БиХ дио договора са такозваним високим представником Кристијаном Шмитом".

У првој реакцији на те наводе, лидер СНСД-а Милорад Додик је навео да у Представничком дому има осам људи који ће бити против, да Бабаљ може да буде девети и нађе још како би их било десет.

- Не постоји тема о имовини - истакао је Додик.

Шефица Клуба СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сања Вулић подсјетила је да је Странка за БиХ 2008. године идентичан приједлог текста закона који данас предлажу бошњачки посланици упутила у парламентарну процедуру, а да је 2009. против њега било десет српских гласова.

- Завршили смо причу о имовини, једино је потребно српско јединство. Нас је осам, а потребно је да видимо ко ће бити одговорни Срби из СДС-а и ПДП-а и да то оборимо - рекла је Вулићева.

Бабаљ и његов колега из СДС-а Младен Босић нису одговарали на позиве, као ни кадрови ПДП-а у Представничком дому Бранислав Бореновић и Мира Пекић.

Министар спољне трговине и економских односа Сташа Кошарац (СНСД) јуче је поручио да СНСД одбија да учествује у било каквој расправи о питању имовине, јер је оно ријешено Дејтонским споразумом.

Однос снага

СНСД у Представничком дому има шест посланика. Из Српске су у том дому и још двоје из Српског клуба, а то су Милан Петковић (Уједињена Српска) и Чедомир Стојановић (ДЕМОС).

У посланичком Клубу СДС/ПДП/Листа за правду и ред сједи пет посланика.